Ђурђевдан (6. мај по грегоријанском календару) је велики православни празник посвећен Светом Ђорђу и обележава се широм Балкана, посебно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Бугарској. Празник је богат народним обичајима и веровањима. Ево неколико најпознатијих:
Народна веровања и обичаји за Ђурђевдан:
Почетак пролећа и нове године у природи
Ђурђевдан се у народу сматра почетком летњег периода, односно „зеленог“ дела године, док се Митровдан (8. новембар) сматра почетком „зимског“ периода.
Брање лековитог биља и зеленила
На Ђурђевдан се бере биље (најчешће: ђурђевак, коприва, дрен, здравац) и њиме се ките куће, врата, стаје и људи, јер се верује да доноси здравље и заштиту од злих сила.
Купање у реци или роси пре изласка сунца
Људи су се купали у реци или умивали росом уочи Ђурђевдана јер се веровало да та вода доноси здравље, лепоту и плодност.
Ђурђевдански венац
Прави се венац од пољског цвећа и зеленила и ставља на врата куће, а у неким крајевима и на волове и коње. Сматра се амајлијом против болести и несреће.
Прва овца која изађе из тора
На Ђурђевдан се често издваја прва овца која изађе из тора, за коју се верује да ће целе године бити најплоднија. Њој се ставља венац око врата.
Пророчанства и љубавне бајалице
Младе девојке гаде судбину и љубав помоћу огледала, венца или пресипања воде — да виде за кога ће се удати.
Забрањено спавање
У неким крајевима се верује да на Ђурђевдан не треба спавати рано ујутру јер ће онај ко спава бити „лењ целе године“.
Жртвовање овна или јагњета
У многим домаћинствима приноси се жртва — најчешће јагње које се пече и дели породици и комшијама. То јагње се често зове „ђурђевданско јагње“.
Буди први са коментаром