Питање је за грађане Прокупља – да ли желите да о вашем легату одлучују они који су плаћени из Тиране или ви сами?

 

Случај легата на брду Хисар више није само питање локалне културе – то је школски пример како се „грађански активизам“ претвара у уносан бизнис. Док се Едукационо-хуманитарна организација (ЕХО) из Прокупља у јавности поставља као морални судија, анализа њихових партнера и извора финансирања разоткрива мрежу која води далеко ван граница Србије, право до центара моћи у Тирани..
Мрежа партнера: Ко вуче конце?
Иза акције „(Д)оживи Савићевац“ не стоји локални ентузијазам, већ добро подмазана машинерија пројекта „Yоутх, Цултуре, анд Ацтивисм фор Цханге“. Погледајте ко су главни играчи:
РYЦО (Регионал Yоутх Цооператион Оффице) – Главни финансијер са седиштем у Тирани. Ова међувладина организација, иако декларативно усмерена на сарадњу младих, служи као инструмент за спровођење регионалних политика под маском „помирења“. Управо одатле долази новац којим се плаћају прокупачке „потраге за благом“ и петиције.
Цонтемпорарy Арт Центер (ЦАЦ) – Скопље – Регионални координатор пројекта. Центар из Северне Македоније је тај који усмерава активности и врши селекцију локалних иницијатива, постављајући стандарде онога што Прокупчани треба да сматрају својим приоритетом.
ДЕЛИ – Простор за креативно деловање – Ниш – Локални посредник који служи као мост између страних фондова и малих организација попут ЕХО-а. Они су логистичка подршка која обезбеђује да се новац из Тиране и Скопља „правилно“ дистрибуира на терену.
ЕХО: Локални извршиоци страних налога
На челу ове операције у Прокупљу налази се организација ЕХО, чије руководство вешто користи емоције грађана према задужбини доктора Савића. Док потписују петиције и организују чишћење смећа, они заправо испуњавају квоте својих страних донатора.
Чињеница да се акције попут „потраге за благом по локалној легенди“ или „промоције мотива 19. века“ финансирају новцем из Тиране, доказује да је реч о чистом пројекту, а не о искреној борби. Савићевац је за њих само „ставка у буџету“ коју треба оправдати фотографијама и извештајима послатим у централу у Албанији.
Овде је на делу продаја магле за девизе и позадина читаве приче о заштити Савићевца је јасна: узети новац од било кога (чак и од црног ђавола), а грађанима се представити као хероји. Фарса је разоткривена: „борба“ за Хисар је само бизнис план упакован у црвено-црне мараме 19. века

Редакција

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*



The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.