Да стара римска пословица „mens sana in korpore sano“ ( у здравом телу здрав дух ) заиста важи и од великог значаја за данашње “ инстант“ време, показује млади Александар Крстић, спортски стручњак у области фитнеса, бодибилдинга, исхране, суплементације и допинга.
На питање шта је важно да једна млада особа , а и старија свакако, уврсти у дневни план физичке активности и исхране , Александар нам је открио да је тајна заправо у правилној исхрани и комбинацији тренинга који имају за циљ физичку активност и регулацију нормалних вредности параметара у организму.
Александар такође истиче исхрану као примарну и открива неколико савета које би млади људи требало следити :
„Уравнотежена исхрана подразумева комбиновање животних намирница у односима у којим организам дневно добија све материје које су му потребне за нормално функционисање и обезбеђивање енергије. Задовољавање нутритивних потреба се постиже честим мањим оброцима, три главна оброка и две до три ужине. Здрава исхрана подразумева спречавање гојазности, спречавање настанка дијабетеса, кориговање повишеног крвног притиска, повишеног нивоа масноћа у крви.
Основне хранљиве материје су протеини, масти, угљени хидрати, витамини и минерали а правилан однос између ових материја доводи до одржавања телесне равнотеже, односно до правилног одвијања метаболичких процеса у организму.
Протеин је основни макронутријент и неопходан је у процесу раста и развоја. За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације протеини су неопходни у свакодневници. У зависности од пола и година унос протеина треба кориговати. Протеини учествују практично у свим процесима у једном организму. Препоручујем се око 0.9 г протеина по килограму телесне масе, за просечног човека (физички неактивна популација), док се потребе повећавају код редовно физички активне популације на 1.5 – 2 г по кг телесне тежине. Листа протеинских намирница се своди на: јаја, пилетина, ћуретина, немасно црвено месо, млеко, риба, немасни сир, орашасто воце (бадеми, лешници, ораси).
Угљени хидрати су најраспрострањенија органска једињења на земљи, у првом реду то су шећери и материје које су им сродне. Највећи део енергије потребне за рад, човек добија управо из угљених хидрата и они су главни извор метаболичке енергије. Примарна функција хидрата јесте обезбеђивање енергије за функције мозга и нервног система.
Делимо их на просте и сложене и ту се прави разлика између “добрих” и “лоших” хидрата. Прости угљени хидрати изазивају нагли пораст шећера у крви, јер се брзо варе (висок хипогликемијски индекс) И то су: глукоза, фруктоза и галактоза (моносахариди) и сахароза,лактоза, малтоза, целобиоза (дисахариди). Обрађени шећери подразумевају конзумни шећер, жути шећер, кукурузни сируп, и са уносом обрађених шећера се често претерује. Саветује се да се женама ограничи унос оваквих шећера на 100 кцл дневно а мушкарцима на 150 кцл што је једна чоколадица од 50гр или 300мл газираног пића. Сложени угљени хидрати се деле на скроб и дијетна влакна. Обе врсте сложених угљених хидрата су важне за добро здравље, скробне намирнице обезбеђују глукозу као извор енергије, дијетна влакна су вазна за функцију дебелог црева и спречавају појаву одређених врста канцера, срчаних и других болести.
Физичка активност има невероватне предности не само на физичко здравље, већ и на ментално, емотивно, интелектуално. Редовно аеробно вежбање повећава ниво допамина и сератонина у мозгу који су повезани са побољшањем задовољства. Аеробне вежбе повећавају лучење ендорфина, хормона који је задужен за побољшање расположења и енергије, ублажава депресију, доводи до квалитетнијег сна, смањује напетост у телу и уму. Све у свему, везбање је један од најбољих начина да се побољша опште здравље, срећа и задовољство.
Аеробни тренинг – шетње, трчање, пливање, вожња бицикла, планинарење.
Анаербни тренинг захтева доста напора, не доприноси кардиоваскуларној издржљивости, али развија снагу мишића и повећава њихову масу.
На крају бих желео да напоменем да су лоша исхрана и недовољна физичка активност највећа претња људском здрављу и главни кривац настанка болести. Све је већи број људи оболелих од канцера, срчаних болести, дијабетеса. Избегавајте прерађену храну која садржи велики број калорија, много шећера, соли, масноће, много адитива. Брините о свом телу јер је то једино место унутар којег морамо да живимо“.
Да подсетимо , Алекдандар Крстић је персонални тренер у Прокупљу у бодибилдниг клубу „Крстић“ . Већ 10 година тренира, а тренерским послом је почео да се бави 2013 године.
Своје услуге Александар нуди сваког дана а његов рад и контакт можете видети и успоставити преко инстаграма „gymfather89“ , у бодибилдинг клубу „Крстић“ лично или преко телефона +381665603819
крај првог дела…
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“16″ display_type=“photocrati-nextgen_basic_thumbnails“ override_thumbnail_settings=“0″ thumbnail_width=“240″ thumbnail_height=“160″ thumbnail_crop=“1″ images_per_page=“20″ number_of_columns=“0″ ajax_pagination=“0″ show_all_in_lightbox=“0″ use_imagebrowser_effect=“0″ show_slideshow_link=“1″ slideshow_link_text=“[Show slideshow]“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Буди први са коментаром