Ако посматрамо српски језик са становишта историје, није чудно што се у нашем језику усталило преко 5 000 турских речи. Оне чак немају ни адекватну замену. Искорењивањем и одбацивањем фраза које су коришћене вековима уназад, осиромашили бисмо основно културно благо једног народа. Њихове замене можда не би биле адекватне, у крајњим случајевима можда би биле и смешне (сетимо се само колико чудних и бесмислених речи су увели Хрвати желећи да прочисте свој језик?!). Иста судбина задесила би и српски језик. Свакодневно једемо пилав, ћевапе, баклаве, тулумбе, бурек, пијемо чај, ракију, кафу. Користимо јорган, сандук, ћилим, фуруну, џезву. Кућу намокружује капија а на крову градимо оџак! А тек сокак и ћорсокак, па душманин, па јавашлук, па баксузлук…Шта ћемо без тога?
Када бисмо имена неких градова превели на српски језик, они би се звали овако:
Чачак – Блато, Муљ
Ћуприја – Мост
Куршумлија – Куршумли Килисе, а значи Оловна Црква
Нови Пазар – Трг, Пијаца
Владичин Хан – Кућа
Сложили бисте се да избацивањем турцизама име места губи смисао. Да нашем граду није промењено име у Прокупље, да се звао Хисар, Уркуб или Окруб, као што је било у турско време, снашле би нас сличне недоумице као становнике Куршумлије. Патријарх Српске православне цркве, Иринеј, је предложио избацивање турцизама из назива тог места. Челници општине Куршумлија су прихватили ову иницијативу да би избегли могући сукоб са Српском православном црквом, али што се тиче прихватања, мишљења су подељена. Враћање старог имена донело би са собом велики проблем. Средњевековно име Куршумлије је било Беле Цркве или Бела Црква, па је предложено да се то име врати. Али, такво место већ постоји, зато су мештани Куршумлије у недоумици. Како ће се становници називати?
Замена турцизама речима српског порекла, захтевало би замену свих речи које су се дубоко укорениле, нпр. у именима неких локалитета, књижевним делима, личним именима, науци…Једноставан пример је презиме Карађорђевић или Андрићево дело „На Дрини ћуприја“. Чак је и Вук Караџић, у преводу „Новог завета“ употребио око 50 турцизама. Велики број турских речи које су и данас у живој употреби доказује да је турски утицао на српски више него иједан други језик. У прошлости се употребљавао много већи број турцизама, преко 8 000, а данас је тај број упола мањи. Све области наше свакодневнице обилују турцизмима. То на неки начин више и нису турске речи, оне су некад биле посуђене а данас су део српског језика. Оне језику дају посебну драж, лексичку разноврсност и красе га, ничим не нарушавају његову форму. Ако желимо да заштитимо српски језик, нема потребе да избацујемо већ укорењене речи. Довољно је да спречимо прихватање и увођење нових турцизама. Особине нашег језика су да је жив, подложан утицају, променљив. Сасвим је нормална појава да језици примају и преузимају речи један од других, нарочито ако су у блиском контакту (а ми смо кроз историју више од 500 година провели поред Турака).
Б.Ц.
Буди први са коментаром