И док би појединци из Прокупља (а представљају се као велики родољуби) волели да Прокупље заиста прогласе за најружнији град, то неће да може док је оних који заиста воле своје родно место.
У чему се огледа лепота једног града, једног села, једног засеока? У људима пре свега. Добри домаћини, вредни, спремни да помогну у невољи. У срећи, воле да заиграју, поједу и попију, поломе чашу. Тугу, знају да „поделе“, да се нађу. Колико је талената изнедрило Прокупље, знају ли они који рекоше да је Прокупље најружнији град? Знају ли колико лепих и паметних људи живи овде?
Други критеријум који је важан за лепоту града су установе, школе, здравство, култура. А Прокупље, мали град, их има. Реконструисане основне и средње школе, вртићи обновљени и нови, установе културе – свака реконструисана, те спомен собе, паркови на којима би позавидели многи велики градови, нова пијаца, нови Здравствени центар за све Топличане. Обновљено шеталиште, гради се тржни центар, што значи куповина у свом граду и нова радна места.
Нова Индустријска зона, где ће у наредном периоду такође бити посла за грађане Топлице. Азбестне цеви мењају се оним по највишим стандардима, улице добијају по први пут асфалт и тек предстоје већа улагања у инфраструктуру која је некада била скроз занемарена.
Када се све сабере и одузме, није Прокупље ружан град. Руже га појединци, којих је на сву срећу мало. Већински житељи га улепшавају, јер без оваквих људи, и најуређеније место било би „празно“ и сиво.
Буди први са коментаром