Стигла нам је јесен, а мало пре ње и кише које су свакако биле недовољне обзиром на врело и без падавина лето. Земља је жедна, али требају нам умерене падавине а никако оне из 2014. године, када је, можемо слободно да кажемо, читава Србија била поплављена.
У нашој земљи је за сада ситуација под контролом али обзиром на поплаве у неким европским земљама, и од како је порастао водостај Дунава, ситуација се прати код Апатина, Бачке Паланке, Бездана, Новог Сада.
С тим у вези, и у складу са недавно одржаном седницом Републичког штаба за ванредне ситуације, Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова наложио је ватрогасно-спасилачким јединицама да појачано прате ситуацију на својој територији и обезбеде правовремено превентивно и оперативно деловање.
– Иако тренутно нема угроженог становништва, ватрогасци-спасиоци наставиће и наредних дана да обилазе потенцијално критичне тачке и разговарају са становништвом, док ће Сектор за ванредне ситуације бити у сталном контакту са свим водопривредним предузећима, РХМЗ и осталим чиниоцима система заштите и спасавања, и предузимати све мере, ставити сва расположива средства, људство и опрему у двадесетчетворочасовно стање приправности до потпуне стабилизације хидролошке ситуације на свим сливовима, саопштили су из Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
А грађани, сваки појединац, надлежне установе, треба да знају да на елементарне непогоде не може у потпуности да се утиче, али делимично може, што је веома важно.
– Будите одговорни, не бацајте отпад у реке, канале и потоке. Ако је отпад већ ту, пријавите надлежној инспекцији. Припремите џакове са песком који у случају наиласка поплаве можете ставити на улаз и затворите сва места на кући кроз која може да уђе вода, стоји између осталог у водичу за понашање у ванредним ситуацијама кога је креирао Caritas Србије у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације.
Чисте реке и језера, и одлагање смећа на за то предвиђене локације, први је, најлакши а можда и најважнији корак у спречавању поплава. Деци морамо да пренесемо то, да знају. Други, такође важан корак је санација приобаља и изградња бедема у деловима где реке прете да се излију.
Стручњаци се слажу да се рад на превенцији седмоструко исплати обзиром да последице могу да буду катастрофалне, од велике материјалне штете па до гибитка људских живота.
Тако је локална самоуправа у Прокупљу пре неколико година реализовала велики пројекат регулације речног корита Топлице и Стражавачке реке и изградила бедем, а саниран је и бедем код Градског гробља чиме је решен вишедеценијски проблем плављења у тим деловима града.
Још једна значајна ставка када говоримо о раду на превенцији, јесте да никако не треба преграђивати водотокове како би се правила акумулација воде у летњем периоду. Само превенцијом, и савесним понашањем, можемо заједничким снагама да сачувамо наш град, наше село, наше домове од поплава.
Подсећамо, како би се смањио ризик од природних катастрофа, Град Прокупље се укључио у реализацију пројекта „Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегија приправности 2 (ПРЕПС 2)“, који финансира USAID а реализује CRS у сарадњи са Caritasom Србије и Човекољубљем. У оквиру пројекта, спроводи се кампања подизања свести јавности о значају превенције, у оквиру које је настао и овај чланак, а за чији садржај је искључиво одговоран аутор ових редова.
У оквиру пројекта ПРЕПС, Caritas Србије је у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације креирао Водич за понашање у ванредним ситуацијама, који бесплатно можете преузети ОВДЕ https://caritas.rs/pdf/VodicZaPonasanjeUVanrednimSituacijama.pdf
Буди први са коментаром