Бити снажан није титула, већ начин живота. Својеврсна скала. То је број удараца које сте успели да поднесете, као и мерило колико пута сте успели да се придигнете на ноге.
Снага се не мери физичким показатељима. Може се одредити бројем колико пута сте се придигли са дна а да притом нисте изгубили достојанство.
Снажни људи се не плаше својих слабости већ их прихватају и никада не постају њихови робови. Они не страхују од грешака, већ преузимају одговорност за своје поступке и почињу све испочетка. Изнова и изнова.
Снажни људи не губе веру већ су све истрајнији у њој и умеју да кажу “хвала” за оно што су научили из искуства које им је оставило ожиљак на души.
И, да, снажни људи такође плачу. Доживљавају губитке, разочарања, очајавају и пате. Али никада се не предају! Упркос свему, снажни људи и даље верују у љубав, зато што знају да она спасава и онда када им живот изгуби смисао. Безграничност и моћ сопствене снаге може се спознати само кроз љубав.
Није тачно да су људи снажног духа они, који су успели да победе у себи осећања и који су научили да живе само разумом. Ја бих то рекла сасвим другачије: истински је снажан само онај који је научио да живи срцем, непрестајући притом да слуша и свој разум.
Неко ће рећи да је оваква равнотежа прилично идеалистична да би могла бити реална. Ко ће знати? Можда и јесте тако. А можда само још увек нисте себе довољно упознали да би сте били сигурни у снагу своје љубави? А то значи да се ваш пут наставља…
С.П.
Буди први са коментаром