Испитујући и проверавајући наводе објављене на порталу Прокупље пресс, а који се односе на вест „Докторе, погледај како изгледа твоја задужбина“ дошли смо до следећих података које износимо овде:
На самом почетку би имали примедбу на текст у којем се „надри новинарка“ обраћа славном доктору Алекси Савићу са великим уважавањем и дивљењем његовој величини што несумњиво и јесте. Насупрот томе, у наслову му чак и не персира што је заиста неприкладно, али то само говори о лицемерју „надри новинарке“ која не поштује искрено величину лика и дела др Алексе Савића.
Када би славни доктор Алекса Савић знао шта се дешавало са његовом задужбином најзадовољнији би био у данашње време. Поменута „надри новинарка“ је требало да мало више упозна читаоце са временом од 1995. до 2012. када овај објекат и доживљава највећи суноврат. Избегла је наравно, јер би у том периоду морала да се дотакне егзодуша њених старих ментора и данашњих налогодаваца и сабораца Драгана Динића и Бобана Лепојевића.
Тада се није питала како је овај велелепни објекат, како она каже симбол Прокупља био поклоњен приватнику за кафански ручак и сумња се још по нешто
Елем,када су велики градски оци које није набројала као ове данас, позвали власнике Прокупца са жељом да поврате легат покојног доктора Савића утврдили су да немају новца да обештете тадашњег корисника за износ уложеног новца. Онда су дошли на генијалну идеју: да за кафански ручак који је платио корисник објекта “ Прокупац“ и још по нешто склопе поравнање којим се за износ одштете „ПОКЛАЊА“ приватнику задужбина доктора Савића, завештана тестаментом свим грађанима Прокупља. За све ове наводе поседујемо и материјалне доказе које ћемо накнадно приложити, јер су јавно доступна документа. Верујем да би у том тренутку само да су били живи били озбиљно потрешени и др Алекса Савић, краљ Александар Карађорђевића, господин архитекта Маслац и Краснов. Уместо да брину о томе они су наставили са ручком, прилично задовољни испослованим.
Постоји сумња која доводи у питање пакет аранжман приватизације фабрике воде Милан Топлица и Савићевца односно Прокупац с обзиром да је исти власник тада све купио за „шаку долара“, а добро се зна ко је у том периоду био стечајни управник и припремио продају. Чисто, тема за размишљање.
Негде у то време поред Савићевца изгубили су и задужбину Лешјанин коју је граду Прокупљу завештао покојни генерал Љубомир Лешјанин. За колике интересе то се никад није сазнало, али се зна да су намерно пропуштеним правним радњама на суду успели да и то изгубе. То мало људи у Прокупљу зна, али треба рећи да се не заборави. И овај случај ћемо накнадно обрадити и приложити доказе за изнето.
Уместо захвалности људима који су после више од 20 година успели да врате завештано, који су успели да Савићевац ишчупају из канџи приватника власника Прокупца који није био ни приближно заинтересован да врати објекат, „надри новинар“ и клика упућују критике према овим добронамерним људима намерно избегавајући период суноврата и предходно стања објекта у којем су учествовали њихове вође са такозваних „зборова грађана“.
Видећемо шта ће писати када се до краја лета овај објекат реконструише под надзором завода за заштиту споменика културе из Ниша и када добије првобитни архитектонски изглед.
Буди први са коментаром