Да чувена изрека “Моје село лепше од Париза“ заиста важи, доказује пример једног пољопривредног газдинства у Ресинцу у општини Прокупље које наша редакција посетила.
Иако је велики број младих који нерадо напушта Србију велики је број оних који се незадовољно и враћају а има и оних који своју будућност виде на селу и пољопривредној производњи која је од вајкада била значајна код Срба.
Све већи број младих нерадо се одлучује за живот на селу. Поједини сматрају да ту нема адекватне зараде нити лепог живота.
Али да се на селу може лепо живети и зарадити доказао нам је домаћин Владан Орловић из села Ресинца крај Прокупља.
Посетили смо Владана и његово пољопривредно газдинство , и упитали га , да ли је задовољан својим радом и животом на селу; шта би препоручио људима из нашег места, да ли мисли да се у Србији може живети од пољопривреде и задругарства ?
Владан нам је рекао да је велика заблуда да у Србији од пољопривреде не може да се живи, јер осим великог труда потребно је и стрпљење јер се уложени новац не враћа преко ноћи. Да може да се живи уз велика одрицања и велики рад.
На питање шта је потребно за живот на селу сем домаћинства Орловић је одговорио да
свака млада особа која хоће физички мало више да ради може од било чега што имају на селу – а сви водимо делом порекло са села – да направи неки свој бизнис. Потребна је само воља, рад и размишљање на који начин то остварити.
Иначе, домаћинство Орловића је недавно основали и пољопривредну задругу која је
основана просле године, али истиче да је неопходна била помоћ државе јер је финансијски био „танак“ како наводи , и да без субвенција пољопривредници не могу да направе велике кораке, а то је јако битно да би им пришао већи број пољопривредника – кроз задругарство.
„Требало би да се направе удружења, највећи наши проблеми су ти што смо разједињени“ – казао је Владан.
Што се тиче бенефиција, Владан нам је рекао да је користио програм „Фруитс & Берриес“, са седиштем у Нишу, који је један је од најважнијих покретача на југу Србије. Каже да му је тај програм пуно значио и много помогао.
Да подсетимо, то је Дански програм за развој воћарства је организација данске владе која је са радом у јужној Србији почела пре две и по године са два основна елемента програма.
-Први део подиже ниво знања у сваком сегменту воћарске производње. Програм је фокусиран на седам основних воћних врста, то су: вишња, шљива, трешња, јагода, малина, боровница и купина, као и на рад са шумским воћем.
-Други део програма раде заједно са министарством пољопривреде и тиче се субвенција односно грантова и заједно са министарством расписују конкурсе.
Владан саветује све своје пријатеље и пољопривредне произвођаче да што чешће користе сајт пољопривреде и прате програме које Влада Републике Србије шаље нама.“Село може да опстане путем ових удружења“ – нагласио је Владан.
„Ми већ користимо 4 хиљаде динара по хектару, за приплодне краве 25 хиљада динара по грлу, за приплодне овце 7 хиљада динара по грлу.“
„Моје лично мишљење, каже Владан, је да нигде нема свеопште добро.Оно што имаш треба да цениш и уважаваш и великим радом и трудом покушаш да то исто и увећаш.
Можда је негде у иностранству и боље, никад покушао нисам, али бити на своме је велика ствар.
Треба пратити тржиште, не треба пуно срљати, нико не саветује сваштарење, а у мојој животној пракси то је нешто најбоље.“
На питање о будућности у воћарству и актуелним проблемима са откупом вишања и малина, Владан је рекао да је на селу фактор временских непогода увек ризик и страх за воћаре и да промена климе тера воћар да све чешће користе разна хемијска средства која нажалост утичу на квалитет воћке. У вези проблема са откупом вишања опет наводи како задругарство је једини лек и једино средство које би директно сарађивало са државом без посредника разних откупљивача, хладњача и фирми за прераду воћа.
Владанов пример даје нам наду да ће још младих људи из нашег краја поћи његовим стопама да ће наша села бити жива , да ће млади наћи перспективу у њима.
И надамо се да ће роде све чешће посећивати села у нашем крају јер, да се мало нашалимо, доласком у Прокупље донеле су статус града.
Аутор, С.П
[ngg_images source=“galleries“ container_ids=“19″ display_type=“photocrati-nextgen_basic_thumbnails“ override_thumbnail_settings=“0″ thumbnail_width=“240″ thumbnail_height=“160″ thumbnail_crop=“1″ images_per_page=“20″ number_of_columns=“0″ ajax_pagination=“0″ show_all_in_lightbox=“0″ use_imagebrowser_effect=“0″ show_slideshow_link=“1″ slideshow_link_text=“[Show slideshow]“ order_by=“sortorder“ order_direction=“ASC“ returns=“included“ maximum_entity_count=“500″]
Буди први са коментаром