Мој кутак – Д.М.

Љубав причека човека покрај пута.

– Поведи ме са собом – рече му.

– Твоја је одећа тако похабана – рече јој човек.

– Оденућу те у најлепшу одећу – настави љубав. – Поведи ме са собом.

– Мој је дом мален – оправда се човек. У њему не би било места и за тебе.

– Удомићу те у најлепше просторе – устраја љубав. – Поведи ме са собом.

– Твој је говор тако обичан – примети човек.

– Проговорићеш најлепшим језиком света – рече љубав. – Поведи ме са собом.

– По чему ћу знати да је све ово што говориш истина? – упита човек.

– По томе што ми је више стало до тебе него до тога шта ћеш са мном учинити – рече љубав !!