
Љубав причека човека покрај пута.
– Поведи ме са собом – рече му.
– Твоја је одећа тако похабана – рече јој човек.
– Оденућу те у најлепшу одећу – настави љубав. – Поведи ме са собом.
– Мој је дом мален – оправда се човек. У њему не би било места и за тебе.
– Удомићу те у најлепше просторе – устраја љубав. – Поведи ме са собом.
– Твој је говор тако обичан – примети човек.
– Проговорићеш најлепшим језиком света – рече љубав. – Поведи ме са собом.
– По чему ћу знати да је све ово што говориш истина? – упита човек.
– По томе што ми је више стало до тебе него до тога шта ћеш са мном учинити – рече љубав !!
Буди први са коментаром