Као да смо
се договорили да створимо нешто снажно и трајно.
Као да сам с твојом љубављу спремна да савладам себе саму, своју немоћ, свој страх и своју несигурност.
Желим да ти кажем да сенке које ме прогоне ове вечери имају твоје лице, и оне које су живе, и оне које то нису више, неке које су ми наносиле бол, и оне које су ми доносиле радост.
Сенке неких мојих живота препознајем, а жељна сам их као што сам жељна твоје љубави, додира, постојања.
Како ћемо само да се грлимо кад дођем? Што се мене тиче, ми се још грлимо од прошлог пута.
Размишљати о теби, значи живети истину и дрхтати при помисли на тебе. Захваљујем ти се на свему ма колико то трајало. На страху , разочарењу, трагању за оним посебним твојим врлинама, убеђена да их поседујеш.
Љубави, сиромашни су они који никада нису волели! Ја не желим да те учим већ да те волим, то је виши степен сазнања. Ако верујеш у себе, за последицу ћеш имати несаломиву особину која одолева свакој олуји.
Овај свет понекад је суров, понекад нисам у стању да га разумем, понекад га прихватам, не волим ништа што знам. Предосећам да ће нас живот одвући вероватно на различите стране. Могу. Одлазим од тебе. Спашавам те мог присуства, моје компликованости и мојих несигурности…
Људи греше кад мисле мисле да са годинама престају да се заљубљују , а не знају да су остарили управо када изгубе тај осећај.
Ево већ данима се трудим да не мислим на тебе. И стално се све завршава само на бедним покушајима да те заборавим. Пред очима ми твој лик, очи мени најлепше боје. Људи кажу да једино очи никада не лажу, само дубоко погледај у њих и видећеш душу човекову. А у твојим очима видим сигурност, тугу, пожуду и видим себе. Не сећам се да су ме још неке очи тако гледале као твоје. У твојој близини осећам неки немир и док мислим о теби постоји само празнина која нам је суђена.
Загрљај од прошлог пута траје више од десет дана. Још није нестао.
Нема објашњења за то како се чувамо у порама.
Само трајемо. Упркос растанцима.
С.П.
Буди први са коментаром