Доделом захвалница највернијим и најактивнијим читаоцима и представљањем резултата рада, али и дружењем са писцем Владаном Матијевићем и његовом књигом „Пакрац“, Народна библиотека „Раде Драинац,“ обележила је 94 рођендан. Тим поводом у овој установи културе нашли су се бројни љубитељи књиге и поштоваоци рада запослених.
-Велика ми је част и задовољство да вас поздравим у име Града Прокупља и честитам вам дан установе, 94 рођендан. То је велики и значајан јубилеј, а ми ћемо као локална самоуправа настојати да вам и убудуће помажемо. Морам да вам кажем да смо задовољни вашим радом, а у прилог томе говори и чињеница да интензивно радимо на решавању простора библиотеке. Локацију смо већ нашли и изменили план генералне регулације, тако да смо припремили простор за изградњу нове библиотеке. Видећемо, у сарадњи са надлежним министарствима, да нам помогну, с обзиром на то да је пројекат доста скуп, а и ми ћемо се укључити како бисмо реализовали дугогодишњу потребу и жељу свих нас, рекао је заменик градоначелника Прокупља Марко Костадиновић и изразио задовољство због великог присуства деце у овој установи на њен рођендан.
Госте у библиотеци, међу којима су били ученици Основне школе „Никодије Стојановић Татко“, поздравио је и директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић, подсетивши да је прва грађанска читаоница у Прокупљу основана 1910. године.
-Ова установа баштини традицију библиотекарства у Топлици још од давне 1910. године, када је у Прокупљу основана Грађанска читаоница. После прекида насталог услед Балканског и Првог светског рата, 23. марта 1930. године у Прокупљу се отвара Народна читаоница са универзитетом.Одмах по ослобођењу Прокупља у Другом светском рату оснива се Народна књижница и читаоница у Прокупљу. Библиотека 1961. постаје матична за општину Прокупље, а 1973. отвара се самостално Дечје одељење. Исте године библиотека добија и име Народна библиотека ,,Раде Драинац” , рекао је Огњановић.
Програмска делатност Библиотеке организована је на Одељењу за одрасле, на Дечјем одељењу и у два пункта на сеоском подручју у Малој Плани и Житном Потоку.
Према речима директора Огњановића, књижни фонд има преко 100.000 књига, најмлађи члан има девет месеци, а најстарији је 1937. годиште.
Буди први са коментаром