Истраживачи из Глазгова открили су да генетски профил мајке највероватније у највећој мери одређује колико ће њена деца бити паметна и да отац можда нема утицаја на памет детета, пише Индепендент.
из Глазгова открили су да генетски профил мајке највероватније у највећој мери одређује колико ће њена деца бити паметна и да отац можда нема утицаја на памет детета, пише Индепендент.
Вероватније је да ће жена детету пренети ген интелигенције јер се преноси путем X хромозома. Осим тога, научници сада верују да гени за напредне когнитивне функције који се наслеђују од оца могу аутоматски да се деактивирају.
Научници сматрају да категорија гена познатих под именом ‘условљени гени’ функционише само ако у појединим случајевима долази од мајке и у другим случајевима од оца. Верује се да је интелигенција једна од карактеристика која се преноси условљеним генима који долазе од мајке.
Лабораторијске студије на генетски модификованим мишевима откриле су да су они с већом количином мајчиних гена развили веће главе и мозгове, али мања тела. Они с већом количином очинских гена имали су мање мозгове и већа тела.
Истраживачи су идентификовали ћелије које су садржале само мајчинске или очинске гене у шест различитих делова мишјег мозга, који су контролисали различите когнитивне функције, од навика у исхрани до памћења.
Ћелије с очинским генима накупиле су се у деловима лимбичког система који учествује у функцијама као што су секс, храна и агресија. АЛи, истраживачи нису пронашли очинске ћелије у церебралном кортексу, месту где се догађају најнапредније когнитивне функције, као што су закључивање, радуђивање, језик и планирање.
Истраживачи су открили су да теорије које су екстраполиране из студија спроведених на мишевима важе у стварности када су интервјуисали 12,686 особа између 14 и 22 године старости сваке године од 1994. године до данас.
Упркос томе што су узели у обзир неколико фактора, од степена образовања испитаника до њихове расе и друштвено-економског статуса, тим је открио да је и даље најбољи предвиђач интелигенције детета IQ мајке.
Додуше, истраживање је такође утврдило да генетика није једини фактор који утиче на интелигенцију – сматра се да је само 40 до 60 одсто интелигенције наследно и да на други део утиче окружење.
Исто тако, откривено је да мајке играју изузетно важну улогу у негенетском делу интелигенције, а поједине студије сугеришу да је повезаност мајке и детета блиско повезана с интелигенцијом.
Истраживачи с Универзитета у Вашингтону открили су да је стабилна емотивна веза између мајке и детета кључна за раст појединих делова мозга. Након анализирања начина на који се група мајки односила према својој деци током седам година, истраживачи су открили да су она деца коју су мајке емотивно подржавале и којима су интелектуалне потребе испуњене имала у просеку 10 одсто већи хипокампус с 13 година од деце чије су мајке биле емотивно удаљене. Хипокампус се повезује с памћењем, учењем и реаговањем на стрес.
Сматра се да снажна веза с мајком детету пружа осећај сигурности, који му дозвољава да истражује свет и даје самопоуздање да решава проблеме. Осим тога, предане и обазриве мајке чешће помажу деци у решавању проблема и тако им помажу да остваре свој пуни потенцијал.
Наравно, улога очева у развоју интелигенције детета није занемарљива, будући да цео низ других фактора – као што су интуиција и емоције – које деца могу да наследе од очева, такође утичу на развој интелигенције.
Буди први са коментаром