У Србији, у више градова је проглашена епидемија грипа.
Последице су озбиљне са великим бројем смртног исхода.
Нови грип А Х1Н1 грип је нова инфлуенца вируса која изазива болест код људи. Вирус инфлуенце Х1Н1 настао је мутацијом хуманог, птичјег и свињског вируса.
Вирус се шири са човека на човека баш као што је случај и са обичним грипом. Докази тренутно указују на то да је главни начин преноса новог вируса АХ1Н1 са човека на човека путем респираторних капљица које се избацују током говора, кијања или кашљања.
Преноси се и индиректно, преко руку или када се капљице из секрета носа и грла нађу на предметима које свакодневно користимо.
Заразност је највећа одмах по настанку симптома и најчешће траје 5 дана (код деце до 7 дана), док инкубација траје од три до пет дана, а први симптоми су кашаљ, цурење из носа, кијање и повишена температура.
Највећа брига око овог вируса потиче од чињенице да је у питању нови вирус на који људи немају или имају минимално развијен имуни одговор.
Сваки пети човек који буде добио нови грип неће имати никакве симптоме, али преносиће вирус другима. То практично значи да ће између 15 и 20 одсто људи бити заражено новим грипом Х1Н1, а да уопште неће знати да је болесно, због чега је и повећан ризик ширења заразе у једној сезони.
Симптоми новог грипа
Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ објавио је списак симптома који могу указати на нови грип, погоршање и прогресију болести и мере превенције.
Прогресија може бити веома брза, због чега је неопходна појачана медицинска пажња оболелих особа, али и оних код којих постоји сумња да су заражени вирусом А (Х1Н1).
Упозоравајући симптоми су:
- Отежано дисање
- Плаветнило/цијаноза
- Крвав или обојен спутум (слуз)
- Бол у грудима
- Погоршање менталног статуса
- Висока температура током три дана
- Низак крвни притисак.
Овај грип може да изазове и веће компликације као што су: упала уха, упала плућа и бронхитис, грчеви, токсични шок, Рејев синдром (тешка упала мозга), упала срчаног мишића, Гилен-Бареов синдром (оштећење нервног система), ошећење мозга.
Стручњаци се слажу да је болничко лечење неопходно само у тежим случајевима.
Код одраслих особа неопходна је хоспитализација ако постоји: упала плућа, бронхитис, нека друга већа упала, повишен шећер, болест срца, проблеми у раду бубрега или јетре.
У случају оболеле деце, све зависи од здравственог стања. Ако дете болује од астме, неке болести срца или дијабетеса, бронхитиса или упале плућа неопходна је хоспитализација.
Када су деца у питању, први симптоми су незаинтересованост за игру, губитак живахности, отежано устајање.
Важно је да чим приметите ове симптоме одмах одете лекару који ће уз детаљну анамнезу приступити лечењу.
Да напоменеом, епидемија је проглашена у неколико градова у Србији.
Буди први са коментаром