За научнике, писце и политичаре нема важнијег међународног признања него што је то Нобелова награда.
Алфред Нобел патентирао је чак 355 изума, рођен је 21. октобра 1833. године у Стокхолму. Његова породица је живела у сиромаштву, а он је као дечак продавао шибице на улици.
Породица се сели у Русију, где млади Алфред стиче приватно образовање, пошто његов отац отвара машинску радионицу која је правила мине за руску војску. Нобел је стабилизовао нитроглицерин и увео га у масовну употребу, а требало је да се користи у рударству и грађевинарству. Због злоупотребе његовог проналаска у ратним дешавањима добија неправедан надимак „Трговац смрћу“. Стекао је огромно богатство, а згрожен због начина на који се његов изум користи, све је завештао човечанству. Пред крај живота основао је фонд из којег се сваке године додељују награде људима који су својим открићима и деловањем највише допринели човечанству. Нобелова награда се додељује у пет области — физика, хемија, математика, књижевност и награда за мир.
Нобел је био препун идеја, неуморни проналазач.
Највећи продор је остварио када је успешно искористио разорну моћ нитроглицерина, између осталог и да би произвео динамит. Његов најпознатији изум омогућио је прављење канала, тунела и других инфракструктурних пројеката.
Његова посвећеност послу се исплатила. На крају је контролисао више од 90 лабораторија и фабрика у више од 20 држава света и највећи део времена проводио је путујући од једне до друге. Због тога га је француски писац Виктор Иго назвао “најбогатијим европским вагабундом”. Запослени су, међутим, обожавали свог шефа, који је радницима фабрика обезбедио бесплатно лечење и здравствену негу.
Међутим, није био нимало хладнокрван када су га прогласили мртвим и трговцем смрћу. Новинари су погрешили, јер је заправо преминуо његов старији брат Лудвиг, који је подлегао туберкулози 1888. године. Та непријатна грешка је, међутим, пружила Нобелу јединствену прилику да прочита свој некролог.
Био је дубоко погођен и опседнут својом постхумном репутацијо да се није смирио док није створио нешто због чега ниједан будући аутор некролога неће моћи да га оптужи и клевета.
Двадесетседмог новембра 1895. надахнути изумитељ сео је за писаћи сто у шведско-норвешком клубу у Паризу и, без помоћи адвоката, саставио документ на четири стране који ће постати један од најзначајнијих тестамената. У њему је 31 милион шведских круна (данас око 250 милиона долара), највећи део своје имовине, завештао науци. Желео је да се новац уложи, а приходи од уложених средстава поклоне “у облику награда онима који су током протекле године дали највећи допринос човечанству”.
Када је, годину дана, стварно умро, његова родбина је била шокирана и разочарана тестаментом, али и шведска краљевска породица, којој се није допадало што је установио вредну награду доступну свима, а не само Швеђанима. Међутим, продуктивни проналазач, одлучан и иновативан до самог краја, отишао је тихо и у складу са својим жељама: име Алфред Нобел данас се не повезује са смрћу и разарањем, већ с напретком, миром и најбољим људским достигнућима.
Буди први са коментаром