Ко не пише ћирилицом могао би да сноси последице у виду новчане казне

Влада Србије формираће Савет за српски језик чији ће посао бити да брине о поштовању службене и јавне употребе ћириличног писма.
Савет ће имати девет чланова који ће се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика старати о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. То су новине које је Министарство културе предложило Влади Србије, а које би требало да се примене изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама.
Недавно је министар културе Владан Вукосављевић изјавио да је предлог упућен Влади Србије и да ће он ускоро ући у редовну процедуру, али и да очекује полемику у вези са овим законом.
Чланове савета за српски језик именоваће Влада Србије, а извештај о раду подносиће Скупштини најмање једном годишње. Пет чланова ће предлагати одбор за стандардизацију српског језика, а четири министарства за културу и просвету.
Прописано је да Савет буде формиран шест месеци након усвајања измењеног закона.
Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику, ћирилицом. Исто важи и за образовне и научне установе и медије чији је оснивач држава, који имају државни капитал, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталомкао и професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу.
Предложени закон дефинише латиницу као помоћно писмо, те ако се нешто исписује на оба писма, ћирилица мора да има предност.
Уколико институције које имају обавезу да користе ћирилицу прекрше ову одредбу, одговорно лице биће кажњено од 5.000 до 100.000 динара.
Казна за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист, биће од 500.000 до милион динара.
Овај предлог је, пре него и да стигне на јавну расправу узбуркао стручну јавност. Мишљења су врло опречна. Ранко Бугарски, лингвиста и редовни професор Филолошког факултета у Београду, сматра да ћирилица није угрожена колико се говори.

Најпре истиче да се без познавања ћирилице у Србији не може завршити ни основна школа. Затим се позива на Устав у коме се латиница не помиње чак ни као помоћно писмо, док се ћирилица сматра службеним писмом, а у томе га својим саопштењем подржава и Одбор за стандардизацију језика SANU.

„Само закон ћирилицу спашава је идеја осуђена на пропаст“, предвиђа професор Бугарски. По његовом мишљењу, такве мере су пуцањ у празно, уместо у очигледну мету језичког проблема.

„Први и основни проблем јесте недопустиво низак степен функционалне писмености међу становницима Србије и исто тако недопустиво низак ниво језичке културе“… А то се неће решити форсирањем азбуке на уштрб абецеде. „ По мом мишљењу, није особито важно у ком је писму неко неписмен“, каже Бугарски.

И док мишљења, ставови и Закон не буду усаглашени, можда не би било лоше да мало провежбамо ћирилицу, па како буде…

 

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*