Једног зимског али топлог дана, каже мени један Прокупчанин „све локације по граду, које су у време бивше власти биле напуштене, претворене у мини депоније и заборављене, биле су идеалне за швалерацију, а онда дођоше напредњаци, расчистише отпад и претворише та места у паркове, дечја игралишта, пијаце и Лидлове… Где је ту правда за нас, који ширимо љубав…“?
Насмејах се, насмеја се и он. Кад мало боље размислим, има човек право. У време бивших, Прокупље је било касаба, једно веће село, са руинираним школама, без обданишта, без инфраструктуре, а о бољитку је могло само да се сања. Урушене зграде установа културе, јер у културу, логично, не треба улагати. Не требају нам паркови, нити дечја игралишта. Огроман минус у буџету и хипотека на пијаћу воду, ал’ зато огроман плус у џеповима локалних функционера и „Лепа Брена за чет’ри особе“. Напуштена и шибљем зарасла места у центру града, и као таква, иделана за окупљање оних који конзумирају опијате или, као што рече наш Прокупчанин, швалерацију. Јело се и пило, свирала је музика, док је Прокупље све дубље тонуло. И онда дођоше напредњаци. И ниче нова Индустријска зона, модерна пијаца, Здравствени центар… Отворише се нова обданишта, изградише паркови, дечја игралишта… Реконструисаше се школе, шеталиште, почеше издвајања за културу, пољопривреду… И поред силне муке да враћају затечена дуговања, успели су све то. И беше плус у буџету, прво мањи, а онда све већи и већи. За сваку похвалу! Сада је ситуација таква да поред реализације великих и малих пројеката, постоје стратегије за подстицај рађања, а доста се издваја за најмлађе али и најстарије суграђане. Тренутно се гради парк код цркве Светог Ђорђа, пијаца, још једно обданиште, Лидл… Све је више капиталних пројеката, а све мање места за окупљање сумњивих људи, нерадника, оних са девијантним понашањем. Прокупље постаје град у правом смислу те речи!
А шта ћемо се местима за „ширење љубави“, што рече наш суграђанин са почетка текста? Нико неће бити ускраћен, има и таквих локација, али мало више ван Прокупља, где локални напредњаци нису били баш толико вредни, као ови наши, прокупачки.
Буди први са коментаром