На шта прво помислите када неко помене „науку“? Имала сам прилику да видим сијасет ситуација, већином смешних, када људи доведу поглед, покрет усана и држање до граница комичног. Зашто вас сам помен „науке“ наводи на то да особу која се бави њом гледате на другачији начин и сматрате „лудом, блесавом, ограниченом…“? Желим да вам објасним како изгледа живот са обе стране – са гледишта „научника“ и гледишта „обичних смртника“! Имам потребу да пишем о томе баш зато што се налазим на граници – неретко чујем нешто што би се можда могло назвати похвалом: „Ти си једини нормални научник кога знам“.
Желим да објасним понашање генијалних људи који су своја достигнућа посветили остатку света, који су омогућили боље дане и олакшали живот околини. Потребно је мало више времена да их добро упознате, отворите своје срце за њих и прихватите их такве какви јесу. Не, нису они другачији, нити су се изгубили у својим истраживањима. Они само превише знају, препознају и откривају везе тамо где их други не виде. Многи од њих проводе дане усамљени јер их бројни ситни кораци воде до напретка и нових открића. Зато се понекад чини да нису довољно социјализовани. Такође, обична ситница из свакодневног окружења их може навести да реше проблем за чијим одговором већ дуго трагају, па се зато може учинити да су изгубљени у својим мислима. Немојте на њих гледати другачије, они чинећи нешто добро за човечанство губе део себе, можда у младости нису имали довољно могућности да лудују и доживе све оно што успеју остали млади људи. Већина њих остане без партнера и дрштва – а то је пут без повратка. Након животних неуспеха се препусте само науци и то је оно што их одржава у животу.
А ви, „обични смртници“, вама најчешће буде смешно! Вама је живот једноставан јер су вам баш ти „генијалци“ олакшали да брже путујете, лакше сликате и снимате догађаје и у моменту шаљете на друштвене мреже. Вама је смешно што је неко изгубио младост и можда најлепше доба живота да би вама омогућио услове у којима живите. Не, ваше гледиште је познато, нећу поменути ни реч више о вама. Уживајте у угодностима које су вам дате. Али, застаните на тренутак када упознате неку наизглед збуњену особу и обратите јој се са поштовањем. Немојте је избегавати, подругљиво гледати и чудити се њеном понашању. Покушајте да схватите колико знања носи у себи, колико далеко може видети. Покушајте да разумете бесконачност људског ума и све путеве којим вас он може одвести. Сигурна сам да се свака особа на свету може бавити неким видом науке. Само је потребно довољно интересовања и љубави. И немојте користити фразу „луди научник“ – то није истина. Уска је граница између генијалности и лудила!
Б.Ц.
Буди први са коментаром