Ovo je istinita priča o jednom kućnom ljubimcu, ali nije jedinstvena. Ima ih još ko zna koliko sličnih. Jer ljudi su takvi, vole, pa zaborave ili im prosto prođe „merak“. Ova priča je podsetnik i upozorenje svim sadašnjim i budućim vlasnicima ljubimaca. Pre nego uzmete u svoje ruke to divno nezaštićeno stvorenje, razmislite da li ćete uvek biti u stanju da ga hranite i negujete? Da li možete da ga volite bezuslovno, kao što će ono voleti vas? Da li možete da mu pružite dovoljno topline i da li ćete, kada vam bude dosadilo, da nastavite da ga štitite ili ćete ga izbaciti na ulicu? Ova tužna triča poziva sve ljude dobrog srca da postave granicu između sebičluka i potrebe i opomenu sebe na to da ljubimac nije igračka koju ćete baciti kada se budete zasitili igranja.
Dotična gospođica je dobila na poklon za rođendan malu slatku pudlu Didi. Obe su bile princeze, pudlu su obožavali, redovno je šišana, kupana i sređivana. Svuda su išle zajedno. A onda je gospođica pronašla ljubav i doselila se u naš komšiluk. Didi je i dalje bila princeza, ali je svakoga dana osećala da se nešto menja, da ljubav prema njoj slabi. Bila je u pravu, stigla je beba. I više nije postojala mogućnost da dve male princeze žive zajedno u skučenom stanu, zato je Didi završila na ulici. Nespremna na život van kuće, nije dugo izdržala pritisak okoline. Gladovala je, nije umela da se štiti. Pojedini dobronamerni prolaznici su je povremeno hranili. Ali, niko nije mogao da je zaštiti od krvoločnih pasa u vreme parenja. Ubrzo je usamljena, prljava, iznemogla i gladna dobila mlade. Nespremna da se o njima brine, tumarala je ulicama u potrazi za hranom. Jednog jutra njena patnja se završila – pregazio je neki prebrzi auto! A mladunci? Ako prežive i njih sigurno čeka slična sudbina. Moglo bi se reći da je sreća za nju, jer jadna mala napuštena duša je tugovala, možda više nego čovek. Ako izostavimo ulepljenu i prljavu dlaku a pogledamo u njene oči, iz njih su stalno tekle bistre suze, kao da su ponavljale: „ Ne odbacujte me, nekada ste me želeli!“
B.C.
Budi prvi sa komentarom