<<Професор филозофије, атеист, обраћа се студентима с проблемом знаности и Бога, Свевишњег. Замолио је једног од нових студената да устане и …
Професор: Верујеш ли у Бога?
Студент: Апсолутно, господине.
Професор: Да ли је Бог добар?
Студент: Наравно.
Професор: Да ли је Бог свемоћан?
Студент: Да.
Професор: Мој је брат умро од рака иако се молио Богу да га излечи. Већина нас би помогла онима који су болесни. Али Бог није. Како је онда Бог добар? Хмм?
(Студент ћути)
Професор: Не можеш одговорити, зар не? Кренимо испочетка, млади пријатељу. Да ли је Бог добар?
Студент: Да.
Професор: Да ли је Сотона добар?
Студент: Не.
Професор: Одакле долази Сотона?
Студент: Од… Бога…
Професор: Тако је. Реци ми синко, има ли зла у свету?
Студент: Да.
Професор: Зло је посвуда, зар не? А Бог је створио све. Тачно?
Студент: Да.
Професор: Дакле, ко је створио зло?
(Студент не одговара)
Професор: Има ли болести? Неморала? Мржње? Наказности? Све те ужасне ствари постоје на свету, зар не?
Студент: Да, господине.
Професор: Дакле, ко их је створио?
(Студент нема одговора)
Професор: Знаност каже да имамо 5 чула која користимо за препознавање и посматрање света око нас. Реци ми, синко… Јеси ли икада видео Бога?
Студент: Не, господине.
Професор: Реци нам јеси ли икада чуо свог Бога?
Студент: Не, господине.
Професор: Јеси ли икада осетио свог Бога, окусио свог Бога, омирисао свог Бога? Јеси ли икада искусио икакву осетилну перцепцију Бога на било који начин?
Студент: Не, господине. Бојим се да нисам.
Професор: Успркос томе верујеш у Њега?
Студент: Да.
Професор: Према емпиријским, доказима и искуственим протоколима, знаност каже да твој БОГ не постоји. Што кажеш на то, синко?
Студент: Ништа. Имам само своју веру.
Професор: Да… Вера… И то је проблем који има знаност.
Студент: Професоре, постоји ли примерице топлина?
Професор: Да.
Студент: А постоји ли хладноћа?
Професор: Да.
Студент: Не господине. Не постоји…
(Предаваона је утихнула с овим преокретом)
Студент: Господине, можемо имати пуно топлине, и још више, супертоплине, мегатоплине, мало топлине или нимало. Али не можемо имати ништа звано „хладноћа“. Можемо створити 273°Ц испод нуле, где нема топлине, али не можемо даље од тога. Не постоји такво несто, хладноћа. Хладноћа је само термин који користимо како бисмо описали недостатак топлине. Не можемо мерити хладноћу. Хладноћа није супротна топлини, господине, већ њен недостатак.
(У предаваони је гробна тишина)
Студент: Што с тамом, професоре? Постоји ли примерице таме?
Професор: Да. Што је ноћ ако нема таме?
Студент: Поново сте у криву, господине. Тама је недостатак нечега. Можете имати пригушену светлост, нормалну светлост, интензивну светлост, испрекидану… Али ако констатно немате светлости, имате несто названо тамом, зар не? У стварности, тама не постоји. Да постоји, били бисте у могућности таму учинити још тамнијом, зар не?
Професор: И до којег закључка долазимо, млади господине?
Студент: Господине, мој закључак је да је ваша филозофска претпоставка погрешна.
Професор: Погрешна? Можеш ли појаснити како?
Студент: Господине, ви делујете према претпоставци о дуалности. Објашњавате како постоји живот и како постоји смрт, добар Бог и зао Бог. Ви видите концепцију Бога као нечега коначног, нечега мерљивог. Господине, знаност не може објаснити нити мисао. Користи струју и магнетизам, али никада није видела, а још мање потпуно их схватила. Видети смрт као супротност животу значи бити неупућен у чињеницу да смрт не може постојати као супстанца. Смрт није супротна животу: већ његов недостатак.
Реците ми сада, професоре. Учите ли своје студенте да су еволуирали од мајмуна?
Професор: Ако мислите на природни еволуцијски процес, да, наравно, поучавам.
Студент: Јесте ли икада проматрали еволуцију својим очима, господине?
(Професор одмахује главом са смешком, почевши схваћати камо тај аргумент води)
Студент: Како нико никада није сведочио процес еволуције на делу и не може нити доказати да је тај процес у теку, поучавате ли своје мишљење, господине? Нисте ли ви знанственик, а не проповедник?
(Студенти су у метежу)
Студент: Постоји ли у разреду ико ко је икада видио професоров мозак?
(Разред је пукао у смијех)
Студент: Постоји ли ико овде, ко је икада чуо професоров мозак, осетио га, опипао или оњушио… Чини се да нема таквога. Дакле, према устаљеним правилима емпиријског, постојаног и доказивог, знаност каже да ви немате мозга, господине.
С дужним поштовањем, господине, како онда можемо имати поверења у ваша предавања, господине?
(Просторија је у тишини. Професор проматра студента, недокучивог израза лица)
Професор: Претпостављам да ћете им морати веровати, синко.
Студент: Тако је господине… Веза између човека и Бога је вера.
Она покреће и оживљава.
Студент: Господине, постоји ли зло?
Професор: Наравно, као што сам рекао, видимо га свакодневно. Оно је пример људске нехуманости према човеку. Пуно је криминала и насиља свуда у свету. Та дела нису ништа друго до зло.
Студент: Зло не постоји, господине. Барем не самостално. Зло је једноставно недостатак Бога. Бог није створио зло. Зло није попут вере, или љубави која постоји баш попут светла и топлине. Зло је резултат онога што се догађа када човек не носи Божју љубав у срцу. То је попут хладноће која се појављује када нема топлине, или таме која се појављује када нема светлости.
Професор је сео.
Млади студент се зове Алберт Еинстеин.>>
Буди први са коментаром