Слободољубив и плаховит – Ђура Јакшић

На данашњи дан 8. август 1832. рођен је српски писац и сликар Ђура Јакшић, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (садашњи Зрењанин), Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног, слободољубивог и бунтовног духа, често је прогањан и отпуштан из службе. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом песме о слободи и стиховане лирске исповести. Његове песме „На Липару“, „Поноћ“, „Мила“, „Отаџбина“, „Ја сам стена“, „Ноћ у Горњаку“, „Падајте браћо“ – представљају врхунске домете српске романтичарске поезије. Написао је и драме у стиховима „Сеоба Србаља“, „Јелисавета, књегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“ и око 40 приповедака. 

 
Ђура Јакшић
Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене,
– Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема –
Ногом ћеш ступит можда , поганом!
Дрзнеш ли даље? …
Чућеш громове Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!“

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*