Обележавање је почело у Фиренци 1931.године наконвенцији еколога. Све организације за заштиту животињаи сви азили за животиње у свету отварају своја врата запосетиоце, организују информативно-едукативне штандове, радионице, разне врсте едукација, групна дружења, прикупљање донација и разне друге активности.
Ове активности треба да нас подсете на следеће:
– Животиње су равноправни становници наше планете сакојима делимо свој живот на њој, – оне имају једнакоправо на живот као и ми,
– оне, као и ми, осећају бол, патњу, страх и стрес, тако даим не смемо чинити оно што не желимо да неко чини нама, оно што санкционишемо у оквиру нашег, људског, друштва.
Данас треба да се подсетимо да је човек истребио многеживотињске врсте уништавајући њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман бројкућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Преко 50 милиона животиња годишњесе убије на најсвирепије начине због крзна. Милиониживотиња пате и умиру у транспортима, кланицама, циркусима, разним фијестама, тркама, зоо вртовима, борбама …
Присталице покрета о правима животиња сматрају да суправа животиња пођеднако важна као и права људи, те дачовек нема морално оправдање да користи животиње засвоје различите потребе.
Сингер је рекао „У свом понашању према животињама свиљуди су нацисти. Лакоћа са којом човек може радити посвојој вољи с другим врстама илуструје најекстремнијерасистичке теорије по принципу закона јачега. Третман којичовек наноси божјим створењима исмејава његове идеале и његов такозвани хуманизам.“ Ово нас доводи до појмаспецизам (творац појма и теорије о специзму је РицхардРyдер) који говори о дискриминацији врста, о неравноправности врста у односу на право на живот. Борбапротив ове дискриминације је суштина заштите животиња, то је борба за једнако право на живот за све.
Буди први са коментаром