Живимо у неком прилично буђавом времену кад људи теже некој врсти савршенства. Многи се не воде оном старом “погледај прво у своје двориште”, а да ствар буде још гора – тежи се физичком савршенству. Интелект нам је одавно пољуљан, али нека буде борба непрестана, па макар и с ветрењачама, јелте.
Пун град неких копија, сви личе једни на друге, као да су с исте траке сишли. Мушкарци који више не личе на мушкарце, жене које више не личе на жене, деца од којих родитељи праве или нешто што они својевремено нису могли да буду или нису имали храбрости или нешто што друштво “захтева”. Слави се први рођендан детета као да је свадба у најмању руку, о малој матури да не причам. Осамнаести је посебна прича. Јер, Боже мој, што да се разликује од друге деце? Е, у томе је цака.
Шта тачно дете добија са простим уклапањем у, па слободно можемо рећи систем који је наметнут? Добија лажно самопоуздање, лажно дивљење осталих, лажно… Шта год. Дуга је листа. Зашто да се не разликује? Док су други славили осамнаесте по разним клубовима, кафанама, кафићима, ја сам свој прославила код куће. Дошао је онај ко је требао, читав дан ми је кућа била пуна и баш ником апсолутно ништа није фалило и сви су се супер провели. Да, ја сам тако хтела. Једноставно, нисам сматрала ни са тих 18 година, да од тога треба да се прави спектакл.
Сад, да ли је то и до мојих родитеља, који ми материјално нису наметали као нешто важно или до васпитања, не знам. Можда сам једноставно карактерно таква, ко ће знати. Но, нисам ја тема овде, дала сам ово као пример писанију горе. Да се вратимо на то назови савршенство. У реду, нико мене не угрожава што изгледа као фотомодел или се облачи као нека светска звезда или што носите сви исте патике и поцепане фармерке. Само се питам – колико сте своји? Слабо, рекла бих. Све то почиње у раној фази живота, кад родитељи треба да науче децу неким основама бивствовања на овом свету, начелима које треба поштовати и тако даље. Знам да је тешко васпитавати децу у ово време страдања, али основе се морају знати.
Замислите, у тој свој тежњи савршенству, испод тоне шминке и фалш Дискверд мајице, везаних мушких репића и голих колена, такође мушких нажалост, тражите нешто другачије јер су сви исти. Не иде, је л’ да? И зато, нешто ћу вам рећи, добро то запамтите. Будите своји, под број један. Наћи ћете неког ко је исто тако свој и нема бољег судара енергија. Своји сте свако на свој начин, а не како други хоће.
Сметају ти те њене пеге, које је чине посебном и лепшом од осталих? Стрије савршеног облика, преко којих увек можеш да прелазиш уснама и учиниш да их заборави? Смета ти његов стомак? Или пак длакаве груди? Не, не смета вам ништа од тога. Сметате ви сами себи… И сметаћете док вам други тако налажу. Док год сте у калупу туђих очекивања и ставова. Изађите из њих, одмах. Обуците шта желите, шишајте се како желите, идите где вас срце поведе.
Ти, особо, која ово читаш, савршена си таква каква јеси, запамти то. Не дозволи ником да ти каже другачије. Јер, напослетку, нисмо ми другачији него су сви они исти.
Буди први са коментаром