Уживам у сваком новом дану…сматрам да је свака мирно преспавана ноћ успех а свако јутро почетак лепог дана. Треба га искористити на најбољи могући начин – уз пријатеље, породицу, добру књигу или просто уз шољицу кафе…Не сметају ми разни временски услови, сунце ме покреће, ветар даје елан да се крећем на исти начин, док ме снег и киша смирују.
Био је кишовит дан, пролеће, кроз отворен прозор са мирисом кише мешао се мирис липе. Листајући друштвене мреже, наиђем на тужну изјаву непознате девојке: „Оставио си ме да патим и нестао. Ти бих хтео да све буде по твом, а ја нисам слушала. Сада ни моји пријатељи више нећеју да чују за тебе!“ Помислим – љубавна патња, жао ми је, али види ироније (искочи из мене као гром) – душо, можда би те он и волео да ниси тако неписмена!!! Дође ми да јој одговорим, али киша…та чудна појава која буди у мени мир и спокој одрадила је своје… Пожелех да објасним целом свету шта није у реду у овој изјави.
У нашем савршеном језику постоје два још савршенија глагола – БИТИ и ХТЕТИ. Промена глагола бити у глаголском времену аорист гласи: ја бих, ти би, он/она/оно би, ми бисмо, ви бисте, они бише. Најчешћа грешка је у примени „бих“ и „би“. Не заборавите, уз заменицу ја не може да стоји „би“, нити уз заменицу ти може да стоји „бих“, јер је то погрешна употреба аориста. Такође, у нашем народу се усталило и „ми би, ви би“, што је такође погрешно. Једини облик који је прихватљив је „они би“, зато што се у новије време „они бише“ сматра архаизмом.
И још да објасним термин „нећеју“ који ме је посебно боцнуо јер се не чује често…али ето наиђе понекад! Променом негације глагола хтети по лицима, добијамо: ја нећу, ти нећеш, он/она/оно неће, ми нећемо, ви нећете, они неће! Па откуд онда „нећеју“ – стварно руши границе толеранције!!!
Ето тако, драги моји, исправим грешке и наставим да уживам у миру и тишини, слушајући песму кише уз гутљај кафе из омиљене шољице…
Б.Ц
Буди први са коментаром