Једна од најраспрострањенијих предрасуда везаних за разлике између мушкараца и жена је да су жене много причљивије, брбљиве. Уврежено је мишљење да мушкарци чешће прекидају саговорника и да му упадају у реч. Ниједан од ових ставова није потврђен. Само две од 56 студија су дошле до резултата да су жене причљивије, док је са друге стране, студијама потврђено да оба пола подједнако једни другима упадају у реч.
Оно што је приметно и потврђено је да жене на језичком плану околишају више од мушкараца, заобилазе осетљиве теме, не обраћају се директно саговорнику и чешће износе уопштене исказе. Са друге стране, говор жена је граматички исправнији и учтивији, затим оне чешће употребљавају интензификаторе (много, врло, веома, пуно, суфикс пре – прелепо, преслатко, предивно,…) и користе више назива за боје од мушкараца.
Једна група лингвиста сматра да разлике иду дотле да постоје говорни обрасци који су својствени женама, односно, мушкарцима. Други, пак, тврде да разлике за које се мисли да почивају на биологији , заправо, представљају производ и последице различитих ситуација које утичу на различито језичко понашање и жена и мушкараца.
Извор: Маја Ивановић, „Синтаксичке конструкције у писаном дискурсу деце узраста од седам до десет година“, 2014.
Буди први са коментаром