У омиљене собне биље спада и афричка љубичица, висине десетак центиметара, која цвета у било које доба године, највише лети, а период цветања може да потраје чак и десет месеци.
Мада је зовемо љубичица, афричка љубичица (саинтпаулиа) нема никакве везе са весницом пролећа која тако опојно мирише, чак уопште нема мирис. Име је добила због изворне тамнољубичасте боје.
Листовима као сомот и цветовима глатким као свила ове мале биљке са афричких планина улепшавају амбијент у сваком дому.
Прва љубичица је пореклом из источне Африке, са танзанијске планине Усамбар, одакле је у „освајање” планете кренула давне 1890. године захваљујући барону Валтеру фон Сант Паулу, који је застао пред „љубичанственим“ латицама сигуран да ће му оне помоћи да искаже своју наклоност и љубав према будућој супрузи.Данашње сорте су њихови варијетети .
Сент Пол је послао биљке и семење свом оцу, ботаничару аматеру у Немачку. Биљке су убрзо постале популарне међу европским одгајивачима цвећа и добиле су назив по Сент Полу. Али, од самог почетка називају се и афричке љубичице због њихове изворне љубичасте боје.
Афричке љубичице које се данас гаје у домовима имају мало сличности са изворним обликом. До данас се развило више од 3000 различитих врста афричких љубичица које имају много боја и форми.
Афричка љубичица је веома популарна декоративна собна биљка. Уз мало неге ова собна биљка постаје занимљив украс у ентеријеру дома.
Афричка љубичица воли светло и цветаће испред било ког светлог прозора. Треба јој пуно светла, али не директног светла.
Има је у пуно боја: ружичастој, белој, црвенкастих тонова, боји јоргована па чак и шарених, а постоје и дупли варијетети,са таласастим ивицама како цветова тако и листова, а такође и шареним и чипкастим листовима. Изворна врста је тамноплава, а цвећари су произвели многе нове варијетете сa цветовима различитих боја.
[ngg src=“galleries“ ids=“75″ display=“basic_thumbnail“]
Афричке љубичице порасту тек десетак сантиметара, стабљике носе бокоре малих цветова у облику звезде са једноструким или двоструким латицама.
Љубичица се најједноставније размножава дељењем корена или лисном резницом која се забоде у земљу и лако и брзо ожили, за највише три до четири недеље. Лисне резнице најбоље је узимати крајем пролећа, а свака мора да има бар три сантиметара дугачку петељку која се засађује у влажну песковиту земљу или тресет, и покрива теглом или чашом.
Оне нису велике, нису сјајне, али су ипак врло шармантне. Без афричких љубичица (Саинтпаулиа) зима не би била ни упола толико лепа, јер оне и тада цветају на осветљеним местима.
Пошто је афричка љубичица омиљена собна биљка много пажње се посвећује сваком детаљу, а посебно њеној саксији.Међутим, треба их увек држати у мањим саксијама јер имају плитак корен. Већа саксија би чинила да изгледају мање и не би имале визуелни утицај на простор. Али није толико битно која је саксија најбоља већ, која је најбоља за стил уређења дома и естетски укус власника.
Према фенг шуију афричка љубичица добро пропушта енергију. Зато унесите у дневну собу или трпезарију, ставите испред прозора неколико саксија са афричким љубичицама које ће неутралисати негативну енергију, поправити Вам расположење и пробудити оптимизам.
Редакцијска љубичица С.П.
Буди први са коментаром