Бити учитељ значи имати велико срце. Бити учитељ значи бити предан своме послу, бити насмејан, искрен, ведрог духа, бити дете у души. Бити учитељ значи бити кормилар брода на путу образовања, волети свој позив и препустити се његовим чарима.
Јер… учитељски позив је чаролија, а учитељи народ посебан.
Овој дивној чаролији препустила сам се пре више од тринаест година. Уживала сам и уживам у сваком дану проведеном у сеоској школи надомак Прокупља, малог града на југу Србије.
Смештена на обали потока, под планином Јастребац, моја школа просто инспирише да се уради нешто ново, нешто необично.
Када сам тог давног септембра крочила у ходник белих зидова знала сам да ће та школица постати мој други дом, место на коме ћу изградити себе као учитеља и стварати своју чаролију.
Није важно да ли радим са три или са тридесет и три ученика, себе дајем максимално. Трудим се да мојим малим ђацима пружим све што имају деца у градским школама. Трудим се и …успевамо у томе. Пронашли смо се- они и ја. Они, жељни знања и учења, откривања света на нове начине, ја лудо-креативна, жељна авантуре кроз образовање, жељна да им на што оригиналнији, што занимљивији и креативнији начин приближим наставне садржаје.
И тако…
Неко је препознао нашу љубав према школи, упловио у нашу бајку и као награда за наше међусобно поштовање и залагање стигло је и ово признање- титула најбољег едукатора Србије.
Ово није само признање, ово је доказ да свој посао радим баш онако како треба, ово је доказ да неко верује у мене и моје едукативне способности, ово је доказ да неко цени и признаје мој рад.
И није ово само моје признање. Ово је признање свих оних који су били уз мене, свих оних који су препознали квалитет мог рада, признање мојих ученика, њихових родитеља, моје породице, пријатеља…
И зато хвала свима који су били уз мене.
Велико хвала Удружењу на указаној части.
Почаствована сам и поносна што сам део ове дивне породице.
Хвала још једном.
Буди први са коментаром