Лето 2018. године обележено је великим бројем културних манифестација. Прокупљу се враћа стари сјај! Неки од најзначајнијих догађаја за наш град су се одиграли, одигравају се сада и одиграваће се у наредном периоду у оквиру Народне библиотеке „Раде Драинац“. О протеклим дешавањима, као и о дешавањима везаним за блиску будућност, поразговарали смо са директором Народне библиотеке у Прокупљу, Драганом Огњановићем.
Најважнији догађај који је иза нас је додела „Драинчеве награде“. Како је то протекло?
Ове године су 49. „Драинчеви књижевни сусрети“, који су почели као књижевна манифестација 1966. године. Што се овогодишњих „Сусрета“ тиче, ми смо у мају имали један део сусрета који је посвећен традицији и циљној групи – деци и младима. Тако да су ту били песници за децу, прошли су кроз све четири прокупачке општине. Затим смо имали генерацију младих српских писаца. То је генерација осамдесетих година и једна најсвежија поетска струја, где, заиста, има афирмисаних и значајних песника… Просто су они та нека нада наше песничке сцене. Назвали смо тај програм „Клуб 44“, мада, сви они су млађи од 44 године, неки су били млађи и од 30 година, али су се већ, у својим срединама и, уопште, на нашој сцени показали као генерацијски значајни… Било кроз то да су примећени кроз манифестације, какав је „Млади Дис“ у Чачку или „Фестивал поезије младих“ у Врбасу, па су тамо освајали прве награде. Имали смо један део програма, где смо, уобичајено, одали почаст Драинцу, излазили на његов гроб, на Новом гробљу, у Београду. Затим смо у „Удружењу књижевника Србије“ давали програм, где смо представили нова издања библиотеке и где су се представили песници из Топлице и песници који су пореклом Топличани, са својим новим издањима, дакле, са књигама које су изашле у 2017. години.
Сада нас чека други део „Драинчевих књижевних сусрета“, у августу, што је, условно речено, централни део манифестације и… оно што је у најважније је сама награда „Драинац“. Ми смо имали две сесије жирија. На првој сесији изабрано је осам збирки поезије, од педесет, колико их је било у конкуренцији за награду. На дргој сесији жирија одабрана су три наслова, да бисмо се, на крају, определили за књигу Власте Младеновића „Локалитет и свет шаркаменских рима“. Оно што је определило жири баш за Власту Младеновића је то што је његова поезија најблискија Драинчевој поезији. Он је песник чија је поезија прожета том побуном, иронијом, самоиронијом и Власта Младеновић је, некако, најсличнији Драинцу јер је од оних песника који живе своју поезију. Жири се око тога лако сложио… Са друге стране, Власта Младеновић је песник који има иза себе двадесетак збирки, што је деценијама та нека песничка буктиња на истоку Србије, дакле, у тој Тимочко – неготинској крајни, у којој је један од најзначајнијих и највиђенијих песника деценијама…Неко ко просто заслужује награду. А осим тога, он је већ два пута био у ужем избору пре овога. Када се трећи пут нашао на листи одабраних наслова, жири није могао да не констатује чињеницу да је Власта Младеновић неко чије је певање директно повезано с Драинчевом поетиком. Он је уроњен у Драинчеву поезију и мотивски и кроз тај сам песнички став, тако да су реакције културно – књижевне јавности изузетно позитивне… Тако де је жири, свакако, као и увек, радио на прави начин. Ту су били – председник жирија Горан Максимовић, професор на Филозофском факултету у Нишу и дугогодишњи декан факултета, академик Милован Данојлић, као прошлогодишњи добитник и Драган Барјактаревић. Награда „Раде Драинац“ је награда коју писци воле јер није једна од оних клановских награда, која доноси велики новац, већ је награда која писце извлачи у први план, скреће велику медијску пажњу на њих и…Драинац је посебно драг песницима јер је својим животом и својим делима један прототип песника – боема и зато је сваком песнику драго да добије награду „Драинц“. У том смислу ова награда изазива велику медијску пажњу, пажњу културне јавности, а изазива интересовање и у региону, нарочито у Републици Српској. Тако да награда „Раде Драинац“ превазилази простор Републике Србије.
Шта планирате у блиској будућности, поред наставка програма везаног за „Драинчеве сусрете“?
Што се тиче рад библиотеке…пре неких недељу дана смо имали једну изложбу на којој смо приказали 900 нових књига које је библиотека добила откупом Министарства културе и информисања и већ следеће недеље ћемо покрити јавну набавку и обогатити фонд библиотеке за нове наслове, који су, пре свега, жеља наших чланова. Министарство има циљ да обогати фонд књигама у том неком просветном, научно – васпитном, културном смислу, да то буду капитална дела, типа, Речника, Историја уметности, Енциклопедија. У том смислу ми смо све оно што је било вредно у 2017. обезбедили. А сада овом набавком, у износу од 350 000 динара, која је прва у овој години,.. биће још једна крајем октобра, излазимо у сусрет жељама наших читалаца. Када неко потражи књигу, а ми је немамо, уписујемо је у списак жеља наших корисника и при првој набавци књига, те књиге и набављамо. Овом набавком ћемо обезбедити књиге по жељи наших читалаца, које су изашле од почетка 2018. па до, негде, јула месеца. Тако да ћемо да испратимо нове топ листе, испратићемо издавачку продукцију са, пре свега, популарним издањима за шири читалачки круг, укључујући и децу… Тако да ћемо, фактички, већ у септембру да имамо све оно што је најзначајније било у 2017. години, са свих становишта гледано, и оно што је изашло у 2018… тако да ћемо гледати да то неко „кашњење“ нових књига сведемо, буквално, на месец дана. Наравно, организоваћемо изложбу.
Што се тиче неких новитета у раду библиотеке…Кренули смо у отварање нових огранака ван градског подручја. Тренутно је у припреми одељење у Доњој Стражави. Тако да ћемо већ септембра месеца, кад крене школска година да отворимо читаоницу у Доњој Стражави. Током августа месеца адаптираће се једна учионица у школи, набавићемо сав потребни инвентар, интернет прикључке, рачунаре, један део новог књижног фонда,… врши се одабир из постојећег књижног фонда. Надам се да ће почетком септембра то бити један леп дан за становнике овог села јер никад и нису имали библиотеку. Такође, имамо у плану да, исто, у септембру или почетком октобра и у Малој Плани поново покренемо огранак који је у мировању. Видећемо да ли ће то да буде у простору школе или у простору који сада имамо. Надам се да ћемо то да завршимо лако јер имамо пуну подршку оснивача, а то је Општина Прокупље. Домови култура по селима су замрли још пре петнаестак, двадесет година и сада ту њихову улогу културних седишта преузимају истурена одељења библиотека. Баш због тога, на овај начин, желимо да изађемо у сусрет мештанима већих села и да задовољимо њихове културне потребе и повратимо интересовање за културу у сваком смислу…сада када поново креће тај неки циклус инвестиција, када смо у могућности.
Какви су резултати анкете „Које писце бисте волели да доведемо у библиотеку“ која је на вашем сајту?
Ствар је врло једноставна – не постоји библиотека због себе, него због људи који долазе у њу и ми имамо једну културно – образовну мисију која је врло озбиљна јер морамо да заступамо ту елитну културу, да промовишемо националне вредности, ћирилицу и све остало што спада под нашу „културну обавезу“. Са друге стране, ми излазимо у сусрет жељама наших корисника и због тога смо поставили анкету, где наши корисници у року од неких месец и по дана могу да гласају. Када будемо свели резултате анкете, онда ћемо у неком периоду од годину дана да доведемо у библиотеку баш те писце које су они желели да виде. За сада су ту Душан Ковачевић, Матија Бећковић, заправо,… нека „имена“ која ми покушавамо да доведемо,… али постоји проблем јер су они врло заузети, па је понекад јако тешко добити их и довести их у град. Та анкета нам даје неке смернице да правимо један дугорочни план од годину дана.
Напослетку, јел Прокупчани читају?
Постоји једна велика медијска забуда да наши људи не читају. Људи читају! О томе сведочи то да смо ми прошле године имали 2 500 чланова и да је то, можда, најбољи резултат у последњих десетак година. Ту постоји један други проблем – на који начин ми профилишемо књижни фонд који имамо. Ако не обнављамо фонд, не промовишемо, имамо застареле књиге, онда не можемо очекивати да људи читају. Морамо да пратимо издавачку продукцију, популарне књиге, актуелне књиге и да се на књигу не чека дуго, онда можемо очекивати нешто… У последње две године смо се са Општином Прокупље својски потрудили да тако нешто и спроведемо. Успели смо да прошле године набавимо 4 500 књига, што се није десило још од осмдесетих година. Све је то показало да се на тај начин повећава и број чланова, имамо, у односу на прошлу годину, неких 800 чланова више. То није много када се узме у обзир неки просек Републике, али, када се узме просек југа Србије, то је резултат који је на уобичајеном нивоу, а у поређењу са многим градовима, много бољи. У Војводини је највећи број корисника, док је у остатку Србије то мање, а ми смо негде између. Наш пројектовани циљ је да 10% грађана општине користи услуге библиотеке, према садашњем броју, то би било негде око 4 000. Са тим бројем бисмо доспели у ред општина у којима људи највише читају… Ми тежимо ка томе!
Шта најрадије читају наши суграђани?
Чита се разно разна литература, све зависи од саме структуре корисника, од старосне доби. Нajмлађи највише читају сликовнице, мало старији највише читају хумористичке, авантуристичке романе, са пуно слика, илустрација. Женска популација највише чита љубавне романе, бест селере,…Најшири круг мушке популације воли да чита трилере, кримиће, историјске романе. Ту нема неког правила…Оно што је уобичајено је да се траже хит књиге домаћих писаца, рецимо Дејан Стојиљковић, Весна Дедић, Јелена Бачић – Алимпић, итд. На то много утичу награде, филмови снимани по тим делима..на пример Мирјам, која није читана деценијама, а онда је снимљен „Рањени орао“ и морали смо да набавимо неколико комплета. Пуно фактора утиче на то, а доста се наши читаоци руководе листама које избацују издавачи Laguna, Delfi, топ листама које се налазе у културним додацима Политике, Новости и неким специјализованим сајтовима. Оно што се увек чита то је нека популарна публицистика, типа Дејана Лучића, Лазањског,… Има читалаца који читају само уско жанровске књиге, типа, научне – фантастике, хорора или читају само стрипове. Од страних аутора, такође популарни наслови Гијома Мусоа, Муракамија, Сандре Браун, Норе Робертс. Догађа се и да, због таквог маркетинга, нека књига буде ненормално читана током једне године, а после је нико и не потражи…
Јел „класици“ више нису у моди?
У главном их читају студенти, старији људи, који желе да се сете, јер добра стара изрека каже да се „неке књиге читају прерано, а неке прекасно“ јер се књига различито разуме у различитом добу. Лектира, стандардно, пошто, нажалост, наше школске библиотеке нису у прилици да набављају довољно лектирних издања… Зато се ми трудимо да набавимо што више лектире.
Шта бисте препоручили грађанима Прокупља да читају овог лета?
Много је таквих књига… Одраслима бих препоручио, не тако нову књигу, Гијома Мусоа „Ако сутра не постоји“, ко воли фантастику, Нил Гејмен „Амерички богови“,… за клинце, од илустрованих стрипова, ту је „Карусел“, „Хогар Страшни“, а од домаћих аутора, увек популарни, Градимир Стојковић, Весна Алексић. А моја препорука за људе који воле домаћу литературу, је Дејан Стојиљковић „Олујни бедем“, ускоро стиже и наставак тог његовог епског циклуса романа.
Док чекамо нова издања, наставак обнове књижног фонда и изложбе, имамо времена да се позабавимо недавно пристиглим насловима, да размишљамо о томе ког писца бисмо пожелели да видимо у нашој библиотеци и да уживамо у културним манифестацијама, док стварамо културу у нашем малом, али надасве, просперитетном граду. Култура није само око нас, култура смо ми сами.
Буди први са коментаром