Грешити је природно, али отићи а не бити свестан својих грешака, поништава смисао једног живота. Ствари које нам се догађају нису никада саме себи циљ, и оне имају своју цену; сваки сусрет, сваки, па и најбезначајнији догађај, има неко значење. Себе ћемо разумети и спознати онолико колико смо спремни да их све прихватимо, колико смо способни да у сваком тренутку променимо правац и да оставимо стару кожу као гуштер између два годишња доба. Знам људе који верују да је љубав само за беспослене и за месечаре,и друге који су остарили,а никад нису били заљубљени,и треће који су сматрали за недозвољено поштовање своје мушкости,да своју љубав кажу или покажу.Само људи велике углађености и артисти у живот направе од љубави неисцрпни извор своје радости или своје туге.
Буди први са коментаром