О њима данас прича Србија – др Петар Весовић о акцији спашавања и пешачењу до пацијента кроз снежне намете

Услед ових временских непогода и великих наноса снега, проблема у саобраћају и незгода изродила се једна позитивна прича о хуманости , људскости, стручности истрајности и херојству тима Хитне медицинске службе и Ватрогасне службе из Прокупља.

Наиме како је наш портал објавио јутрос вест о акцији пружања медицинске помоћи која је трајала скоро 10 сати у забаченом прокупачком селу – Товрљану, за наш портал се огласио херој, део тима о коме медији данас пишу – др Петар Весовић.

На питање како је та акција изгледала из његовог угла, млађани др Весовић је казао :

“ Око 20 часова позвао нас је шеф смене ватрогасаца, наводећи да у селу Товрљане постоји лице које је животно угрожено, нема блиског рођака и за њега је звао брат из Београда… Наводи притом да је промрзао да нема чиме да се греје, да је гладан и да је толико изнемогао и лоше да чак и не може да прича.
Након организовања екипе и потребне опреме, СХМП је заједно са екипом ватрогасаца кренула ка селу.
Пут је био лош и скоро непроходан, константно је падао снег, дувао је снажан ветар који је правио намете.
На пола пута, пут је био блокиран обореним стаблом, а пошто нисмо имали опрему за уклањање дрвећа, заједно смо рукама поломили гране и колимо смо могли померили смо стабло како би пут наставили даље.
Како смо се пели ка селу намети су постајали све већи, на неким местима и преко 1м, често смо застајали и заједничким снагама смо успели да изгурамо кола из намета.
На неколико километара од циља због намета је у канал склизнуло возило , па смо техничар и ја морали да пређемо у друго возило која је нажалост након 2-3 км због наноса слетела у исти канал.
Да би смо дошли до пацијента техничар, мештанин и ја смо се упутили пешака неких 2 км до пацијента, он је прегледан, дата му је терапија и био је спреман за превоз. Али због изнемоглости истог смо заједно са ватрогасцима, који су дошли, носили на ћебету до возила. Снег је толико падао да наши и трагови ватрогасаца нису били видљиви.
Наш покушаји да извучемо барем једно возило, нису били успешни, па смо позвали помоћ друге екипе ватрогасаца…

Око 2 сата смо чекали да се они већим возилом пробију до нас
Уз помоћ ватрогасаца и већцег возила успели смо да извуцемо возила и кренемо даље… Снег је већ био дупло већи него при доласку.
Срећа је што су са нама пошли ватрогасци, па смо заједничким снагама успели да се изборимо… Најтеже је било по брду и огромном снегу носити пацијента на ћебету, а да при томе једва стојимо на ногама… Али морали смо и заједно смо се изборили, некако смо стигли, ни сам не знам како.
Заиста велику захвалност дугујемо мештанину села Крушевице који се одазвао на позив и који нам је показао кућу пацијента и који је несебично учествовао у спашавању.
Немам речи ни којима би описао стручност и организованост наших ватрогасаца који су у врло тешким условима успели да организују наше извлачење – заиста су људи великог срца.
Велики терет је преузела и екипа хитне помоћи која је остала у Прокупљу. Јако је незгодно када екипа сама остане у амбуланти, на њој остаје да покрива цео град и сва околна села… Целе ноћи су они бринули о здрављу наших грађана…“ казао је за наш портал помало стидљиво, несебично, скромно, али изнемогло, др Весовић.

Ко је др Петар Весовић ? Они који га познају рећиће само речи хвале, речи стручности и дефинитивно је овај млади момак пример у сваком погледу и херој нас топличана данас.