Понедељак петнаести по Педесетници

„… када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду… тако да и Варнава приста на њихово дволичење. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?… и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати“ <3 <3 <3
„… Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу. И одмах пресахну извор крви њезине, и ОСЈЕТИ у ТИЈЕЛУ ДА ОЗДРАВИ ОД БОЛЕСТИ. И одмах ИСУС ОСЈЕТИ у СЕБИ СИЛУ ШТО ИЗИЂЕ ИЗ ЊЕГА, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?… дође и клече пред њим, и каза му сву истину. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!“ <3 <3 <3
„… То је наша греховна болест. Њу oceћajy они који су се покајали и решили да држе себе у чистоти, и то не само споља, него и унутра. Они виде да из срца непрестано излазе зле помисли, и због тога пате и траже себи лека. Међутим, тај лек се не може наћи ни код себе, ни код других. Он долази само од Господа, и то кад га се душа косне и кад од Њега изиђе сила у њу. Другим речима, када произађе осетно општење са Господом, које се осведочује особитом топлотом и унутрашњим горењем. Уколико се то деси, душа ћe одмах осетити да је оздравила од болести… Царство Божије не долази на видљив начин…“ <3 <3 <3

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*