После пола века свадбена звона у цркви у Власову, венчали се Стојанка и Ненад

По први пут након пола века, зачула су се свадбена звона у цркви Лазарица, у Власову, прокупачком селу на обронцима Радан планине.
Стојанка Ђукић и Ненад Бабић, уз поштовање свих мера заштите од ширења корона вируса, изговорили су судбоносно „да“ и пред матичарем, који је превалио четрдесетак километара у једном правцу, како би младенце венчао у њиховом дому.
Млада је иначе родом из Босне, из много већег места него што је то Власово, али каже да од овог села, не постоји лепше место за живот.


– Само да се уреди инфраструктура, пут, и овде ће бити милина живети. Свуд наоколо, нетакнута природа. Близу нам је Пролом бања, ма ни градови нису далеко, каже Стојанка.
Нас је више занимало како је почела ова љубавна прича, и откуд жена из насеља Шамац у Босни, баш у прокупачком Власову.
– Упознали смо се сасвим случајно, у Београду. И више се нисмо одвојили. Три године живимо заједно, и сада смо решили да се венчамо, како и доликује. И Ненад и ја, имамо по један брак иза себе, који нису били баш добри, веома лоше сам живела, тако да, слободно могу да кажем, судбина нас је спојила. Кад се две особе разумеју, и кад има љубави, онда ништа није тешко, прича Стојанка.
У организацији венчања велику помоћ им је пружило Удружење грађана „Радан“, које се залаже да Власово оживи.
– Један од доказа је управо ово венчање данас. После 50 година, венчао се један млади брачни пар. Наставићемо да подржавамо младе људе, као и да промовишемо туристичке потенцијале нашег краја, каже Михаило Барац, председник Удружења „Радан“.
Након венчања, а да није короне, сигурно би била приређена права, велика српска свадба. Овако, како ситуација и налаже, приређен је ручак за најближе. А најближи, к’о најближи, нису крили срећу, те се повело и коло у дворишту породичне куће Бабића. Младенци су свакако били највеселији, како и треба да буде.

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*