У Спомен-соби „Драинац“, која је овог лета отворена поводом 120 година од рођења великог српског песника Рада Драинца, синоћ је одржан трећи по реду културни догађај.
-Најпре је овде публика имала прилику да чује и види Бориса Лазића у оквиру Драинчевих књижевних сусрета, потом је Књижевна омладина Прокупља имала своју промоцију, а овај, трећи догађај, био је пројекција документарног филма “Трње и ловорике Олге Илић”, рекао је директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић.
Он је истакао да је публику заинтересовала узбудљива прича, која је пратила бурну биографију највеће нишке позоришне глумице свих времена, а данас заборављене Олге Илић.
-Она је рођена у Солуну, а каријеру је отпочела и завршила у Нишу, као првакиња драме и редитељ. Оперски сопран, певачица шансона и севдалинки, снимила је више од 25 грамофонских плоча, одиграла преко 100 улога и режирала више од 15 представа. Једна је од највећих српских позоришних глумица и зачетника модерног српског театра, а после Саре Бернар, 1910. године, уписала се у историју, као први женски Хамлет на Балкану, истакао је Огњановић.
Филм се уз обиље архивског материјала, фотографија, новинских чланака и позоришне критике, ослања и на саму аутобиографију Олге Илић, под називом “О њој, која се не враћа”.
-Списатељски таленат, који је красио Олгу, оставио нам је књижевни драгуљ, али и редак документ о друштвеним и културним збивањима са краја 19-ог и почетка 20. века у Србији и Балкану. Уз низ анегдота, смешних, али и тужних прича, које су обележиле каријеру и живот Олге Илић, филм је проткан и оригиналним музичким записима, где се чује њен глас са плоча старијих и од 100 година, кажу организатори овог догађаја.
“Трње и ловорике Олге Илић” је јединствен документарни филм у српској кинематографији, с обзиром на то да се бави животом и делом неког позоришног уметника пре Другог светског рата.
Снимљен је у продукцији Форум Артистикума из Ниша, поводом обележавања 140 година од рођења Олге Илић и 125 година од почетка њеног уметничког рада.
Сценарио и режију за овај филм урадила је Јелена Стојановић, за камером и у монтажи био је Велимир Стојановић, музику је одабрао Маријан Цветановић, а тон мајстор је био Влада Милијић.
Пројекцији овог документарног филма, присуствовала је и члан Градског већа за културу Милица Ерић.
Буди први са коментаром