Сваки језик има специфичности, додатке и недостатке. Само би се за српски језик могло рећи да је савршен – увек знамо шта је шта. Доказ тврдње је и то да просто многе наше поштапалице, изреке и умотворине не могу на адекватан начин бити преведене на остале језике. Циљ нам је да кроз чланке помогнемо читаоцима да на једноставан начин реше недоумице везане за граматику, синтаксу, семантику, интерпункцију, акценте…
За почетак ево три најчешће грешке. Срећемо их свуда, мени нарочито „боду очи“ приликом дописивања са пријатељима.
- На једном састанку предавачи су на видео-биму презентовали своје радове, али оно што је изавало највише полемике била је реч (а треба рећи две речи) – „самном“! Толико цењених и учених људи на једном месту а воде расправу о томе да ли се једноставан израз, који је инструментал заменице ЈА, пише спојено или одвојено! Наравно да се пише одвојено јер промењена по падежима заменица ЈА гласи: ја, од мене, мени, мене, /, СА МНОМ, о мени. Недоумица решена!
- Писање речце НЕ спојено или одвојено – постоје само четири случаја у којима се НЕ пише спојено: НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ и НЕМОЈ! У свим осталим случајевима НЕ се одваја од глагола: не знам, не могу, не желим…
- Примена речца АЛИ, ЈЕ ЛИ, ЈЕР: Стижу ми поруке разне садржине али ове речце само чине да више или мање ценим особу која их користи. Погрешно је написати: „Ал си био негде?“ или „Јер си био негде?“ зато што је АЛ скраћени облик од АЛИ и треба ставити апостроф АЛ` а примена је једноставна: „Желео сам ал` нисам стигао“; ЈЕР служи за објашњавање ситуација: „Дошао сам јер си ми недостајала“. Правилно је само написати: „Јел` си био негде?“, јер је то скраћени облик од ЈЕ ЛИ, тј. ЈЕСИ ЛИ и ставља се апостроф.
Буди први са коментаром