Јагода има мекан плод и велики респирациони коефицијент, што је уједно и главни разлог њеног релативно кратког чувања у свежем стању.
Плод јагоде нема способност дозревања после бербе, и због тога се мора брати кад су плодови у пуној зрелости.
Сорте јагоде према броју рађања у току вегетације могу да се сврстају у три групе и то: једнородне, двородне и сталнорађајуће.
Једнородне сорте, а њих је највише, сазревају у мају и прве две декаде јуна.
Двородних сорти је врло мало. Рађају два пута годишње и то у мају и јуну, и почетком септембра па све до појаве првих мразева.
Сталнорађајуће сорте јагоде непрекидно рађају током вегетације и то од средине маја па до појаве првих јесењих мразева.
Брање се може спровести на два начина: да се прво беру најбољи плодови, па да се берач врати и обере презреле плодове, или се парцела подели на два дела па се један део чешће бере за тржиште у свежем стању, а други се повремено обере за потребе прераде.
Плодови се морају редовно сакупљати јер може доћи до труљења презрелих и још недозрелих плодова или појаве разних болести које ће смањити принос и, наравно, добит. За бербу најквалитетнијих плодова неопходно је обрати јагодњак сваког другог, најкасније трећег дана. Брање зелених плодова неће бити од користи јер јагода у току складиштења не дозрева. Истовремено са брањем врши се и класирање плодова у три категорије, од којих се највише цени екстра и прва класа, која се може продавати за јело и дубоко замрзавање.
Под екстра квалитетом подразумевају се плодови који су по крупноћи, зрелости и боји уједначени, сортно чисти, без петељке и ручно обрани. У једном паковању дозвољава се до 5% плодова који не испуњавају услове за ову, али испуњавају за наредну, нижу класу.
Плодови И квалитета морају имати приближно исте особине као плодови екстра квалитета, с тим што се дозвољава да у паковању буде и до 10% масе плодова који не испуњавају услове за ову класу, али одговарају ИИ класи.
Плодови ИИ квалитета морају бити здрави, чисти и потпуно зрели, са извесним недостацима у погледу облика плода. У јединици паковања може бити до 20% презрелих плодова, до 10% масе плодова са чашицом, као и највише 5% црвљивих плодова.
Плодове не би требало брати после кише или кад су јутра влажна. Плод након брања не сме остати на сунцу.
Јагода се код нас још увек бере ручно у стандардну дрвену амбалажу (летварице) у које се стављају пластичне посудице величине 250 или 500 г. Јагода за свежу потрошњу обавезно се мора брати с петељком. За конзумирање плодова у свежем стању користе се мање пластичне или картонске перфориране кутије. Плодови који се користе за замрзавање беру се у плитке холандезе. Не препоручује се берба у дубље посуде (кофе, корпе, канте и др.) Најбољи квалитет дају плодови који су потпуно зрели и добро обојени, али таквим плодовима мањка чврстоћа па лоше подносе транспорт. Ако се јагода испоручује на удаљенија тржишта захтева се да је око 2/3 до 3/4 површине плода обојено, односно, да јагоде имају само бели врх. Плодови за индустријску прераду или замрзавање морају бити потпуно дозрели и беру се без петељке.
Берба сорти меког плода обавља се пре пуног зрења, а плод сорти чврстог плода бере се у пуној зрелости. Бербу је потребно обавити ујутро, после пада росе, и после подне, кад је слабији интезитет сунчевог зрачења и кад се плод расхлади.
Складиштење јагода је могуће после бербе у трајању од 10 до 20 дана. Тачније време колико се могу чувати након брања зависи од сорте јагоде и чврстоће меса плодова. Температура у складишту би требала да буде око 0 степени, а влажност ваздуха 85 – 90%.
Због високог респирационог коефицијента, јагоде веома брзо губе квалитет за време саме бербе, а поготово непосредно после бербе. У току бербе убране јагоде се држе у хладу, тако да температура плодова буде нижа од температуре околног ваздуха. Регулисање температуре плодова непосредно после бербе омогућава ефикасну контролу биохемијских процеса и развоја гљивица које доводе до умањења квалитета и труљења. Стандардна препорука је да се у року од једног часа после бербе убрани плодови јагоде превезу у складишта и брзо расхладе ваздушним струјањем. Температура расхлађеног ваздуха може да буде и до минус три степена.
Расхлађене палете јагоде се омотају полиетиленском фолијом и чувају на температури од нула степени, са релативном влажношћу 90-95% до момента транспорта. Функција полиетиленске фолије је да се спречи кондензација водене паре и орошавање на површини плодова у току превоза до хладњача.
На релативној влажности мањој од 90% долази до почетка губљења воде, што доприноси губљењу природног сјаја, а тиме и смањења тржишне вредности. У оваквим условима, плодови јагоде могу да се чувају 7-10 дана. Битно је нагласити да дужина складиштења углавном зависи од сорте и начина руковања јагодом за време и после бербе. Такође, добри санитарни услови простора за складиштење и чување јагода умањују степен контаминације плодова гљивицама које изазивају труљења и промену укуса.
Извор: дипл. инг. воћарства и виноградарства Сања Чокојевић, Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије, агротв.нет
Буди први са коментаром