U doba tehnološkog napredka, kada su deca još od najranijeg detinjstva tehnološki osposobljena, u velikoj meri nenaviknuta na fizičke aktivnosti u vidu igre, na dovoljno učenja i saznavanja kroz igru, na zabavu koja ne podrazumeva „pokretne slike“, specijalne efekte, klipove i ostale multimedijalne sadržaje, i sama edukacija dece zahteva mnogo više od klasičnog, tradicionalnog obrazovnog procesa. Stvorili smo digitalnu gneraciju!
Shodno tome, današnjoj deci su knjige postale „dosadne“, opterećujuće i nedovoljno adekvatne, kao izvor informacija koje oni, nakon proces učenja, treba da reprodukuju. Inovacije u nastavi u vidu različitih dodatnih sadržaja, koji pružaju učenje i van knjiga i na netradicionalan način, su dale izvesne rezultate, ali sve to nije dovoljno. Već godinama se govori o uvođenju digitalnih udžbenika, koji bi trebalo da uklone ili bar umanje sve poteškoće sa kojima se sreću učenici pri savladavanju gradiva.
Digitalni udžbenici predstavljaju napredni tip udžbenika, koji je obogaćen, slikama, video materijalima, audio materijalima, 3D animacijama, kratkim filmovima itd., a sve u skladu sa regularnim planom i programom. Učenici će moći samostalno ili uz pomoć nastavnika da koriste sve te materijale u procesu učenja, kao što će moći i da izvode neke eksperimente, kako u učionici, tako i kod kuće. Glavna svrha digitalnih udžbenika je da obrazovanje učini jeftinijim, pristupačnijim, zanimljivijim i, svi se nadaju, lakšim.
Digitalizacija u školskom sistemu je neophodna, ali je pitanje koliko smo mi spremni za to. Od 1. septembra 2018. godine, digitalni udžbenici će biti uvedeni u nastavu, ali neće biti i obavezni. I dalje će se, bar još neko vreme koristiti klasični papirni udžbenici jer je digitalizacija proces. Pored toga, stručni kadar je imao vrlo malo vremena da oformi digitalne udžbenike, čija se izrada odvijala uporedo sa izmenama plana i programa za prvi i peti razred osnovne škole i prvi razred srednje škole. Zatim, ni nastavnički kadar nije pripremljen, a u najvećoj meri ni osposobljen za korišćenje ovih udžbenika. Taj problem će biti rešen tako što će, u vidu pilot projekta, 1.000 do 2.000 nastavnika imati dodatnu obuku. Premijerka, Ana Brnabić, je najavila i da će se u toku ove godine, u okviru projekta, sproveti “ Povezivanje škola“, što podrazumeva uvođenje brzog interneta u sve škole i uvođenje digitalnih udžbenika u 2.000 učionica. Da bi digitalizacija u obrazovanju bila uspešna, neophodno je ispuniti uslove za njenu realizaciju – škole moraju posedovati odgovarajuću opremu, zatim svaka škola mora imati internet, pored toga ,nastavnički kadar koji je osposobljen za upotrebu savremenih tehnologija. Na posletku, i svi učenici moraju, u kućnom okruženju, ispuniti sve neophodne uslove za korišćenje digitalnih udžbenika – posedovanje PC računara, pametnog telefona ili tableta, interneta i osnovnog znanja vezanog za korišćenje svih sadržaja koje oni nude.
Ono što zasigurno možemo tvrditi je da nove generacije, novo doba, zahteva i novi, savremeniji pristup u nastavi. Međutim, kad se podvuče crta, zaključujemo da će digitalni udžbenici doneti boljitak u obrazovnom sistemu jer će obrazovanje biti jeftinije, dostupnije, bliskije učenicima, zanimljivije i permanentnije za njihovu budućnost. Sa druge strane, ono što nas zabrinjava, a ne tiče se opremljenosti i osposobljenosti, je činjenica da učenici, još od ranog detinjstva provode isuviše vremena uz savremene tehnologije. Iako čak 95% učenika poseduje tablet ili pametni telefon, vrlo retko ih koriste za učenje. Svi su saglasni u tome da bi trebalo upotrebu tehnologije svesti na razumnu meru, a niko se ne usudi da kaže koliko je to. Ranko Rajović, stručnjak za rani razvoj inteligencije kod dece, smatra da nakon pola sata provedenih ispred tableta ili računara, treba da usledi sat vremena igranja na otvorenom. Kad dete provodi previše vremena u virtuelnom svetu, a potom uzme knjigu u ruke, teško se koncentriše. Sa druge strane, papirna knjiga zahteva fokus učenika, i traži da svu svoju pažnju usmeri na proces učenja. Digitalne knjige to ne zahtevaju jer, upravo, raznolik sadržaj daje mogućnost mnogo „ležernijeg“ učenja i na taj način, postoji bojazan, da će deci lutati pažnja, što će dati slabije konačne rezultate. Kada se već toliko govori o prekomernoj upotrebi savremene tehnologije, ne smemo izuzeti ni pitanje zdravlja budućih generacija, koje bi mogle još dublje da zagaze u probleme – oslabljeni vid, gojaznost, problemi sa kičmom, nedovoljna socijalizacija ličnosti,…
Zato će od 1. septeembra digitalni udžbenici biti uvedeni, ali ne i obavezni, pa ćemo u bliskoj budućnosti moći da sagledamo sve rezultate i sumiramo šta nam je dobro, a šta loše donela digitalizacija.
Autor: M.R.
Budi prvi sa komentarom