Две деценије од почетка агресије, председник Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић: Неки токсин утицао на појачано оболевање од малигних болести


Овог месеца навршава се пуних 20 година од почетка НАТО бомбардовања Србије. Пре две деценије, државе НАТО алијансе су у нехуманом и нецивилизацијском чину изручиле пројектиле са осиромашеним уранијумом на Србију.

Бомбардовање, које је трајало пуних 78 дана, оставило је последице на здравље грађана Србије.

Ради утврђивања чињеничног стања, у Србији је формирана Комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања, на челу са народним послаником из Топлице, доц. др Дарком Лакетићем, која већ неколико месеци спроводи истраживање, како би се доказало да ли је пораст броја оболелих од малигних и аутоимуних болести директна последица гађања Србије пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Досадашњи резултати су поражавајући.

-Трудили смо се да кроз прикупљање медицинске документације дођемо до релевантних резултата који ће представљати полазиште у даљим истраживањима јер то се једном мора коначно утврдити и због нас и због будућих генерација, казао је доц. др Дарко Лакетић.

Према његовим речима, број оболеле деце до 18 година од малигних болести крви и мозга у знатном је порасту и, почев од 1999, сваке године је све већи.

-Упоређивањем медицинских статистичких података по годинама, установили смо да је на одређене генерације оних рођених после 1999. године деловао неки токсин, па су те генерације подложније оболевању од малигних болести. Током истраживања, за сваку генерацију израчунали смо статистички ризик од оболевања и установили да свако одступање од уобичајног, ствара сумњу на нешто што је узроковало повећање броја оболелих, објаснио је др Лакетић.

Према његовим речима, научно медицински је доказано да постоји појачана осетљивост на малигне болести крви код оних рођених 1999. и након тога.

-Неки отрови су деловали, али ми са сигурношћу не можемо да кажемо који је од њих узроковао појачано оболевање код деце. Током бомбардовања, много је отрова бачено на Србију. Осиромашени уранијум је врх леденог брега, али постоје и много опаснији отрови. Ту је било толико токсина који су опасни за људски организам, гађане су трафостанице, одакле је испарило изузетно опасно уље пирален, бензен, па разни отрови због бомбардовања фабрика боја и лакова, рафинерија, истиче Лакетић.

Он каже да се, поред свега, не може пренабрегнути чињеница да се те 1999. године, током бомбардовања, ослободило највише отровних, штетних и канцерогених супстанци и да резултати научномедицинске студије, коју су спровели, показују пораст канцера крви код деце од пете до девете године.

-Најважније од свега је да смо студију урадили на основу релевантних медицинских података који се базирају на генерацијама које су рођене и живеле након НАТО бомбардовања. Истраживања су рађена у сарадњи са подацима Института за јавно здравље “Батут”, казао је доц. др Дарко Лакетић.

-Ови подаци никако не би требало да изазову панику код становника Србије, али треба да изазову пажњу јавности. Подаци до којих смо дошли говоре да је нешто лоше деловало на здравље људи и да имамо узлазни тренд малигних оболења, али и у целом свету се бележи пораст малигних оболења. Епидемија рака код нас не постоји. Осиромашени уранијум је штетна супстанца која ствара нефротоксична једињења која изазивају оболења бубрега, а који токсини су тачно деловали и изазвали пораст малигних болести код нас, треба тек да се утврди додатним истраживањима, истакао је он.

Према његовим речима, веома је значајно то што је током овог истраживања утврђено и која су то подручја Србије највише угрожена.

Он је нагласио и да су чланови Комисије упознати са чињеницом да је од 40 људи који су непосредно након бомбардовања ишли да чисте или ограђују релеј на Пљачковици, наравно без заштитне опреме, живо само њих 15. Већина је преминула од малигних болести или отворених рана на кожи које нису могле да зацеле.

Лакетић је додао да је важна и сарадња са Комисијом италијанског парламента, која је испитивала повезаност бомбардовања са смрћу италијанских војника који су били у међународној мисији на Космету.

-Циљ овог истраживања је да се на основу добијених података скрене пажња на превенцију, као и да се уради неки превентивни скрининг преглед становништва на појаву малигних болести, подвукао је др Лакетић и нагласио да би такође требало да се укаже на то који крајеви Србије још увек нису санирани од штетних супстанци.

-Када резултате нашег истраживања предочимо нашој и светској јавности, очекујемо да ће знатна средства Владе Србије бити усмерена баш на ову превентиву коју сам поменуо, јер то је оно што ми једино можемо да урадимо, рекао је доц. др Лакетић.

-Државе које су нас бомбардовале сада би требало да нам помогну, било да дају новац за чишћење животне средине, или да помогну у превенцији, раном откривању и лечењу становништва од малигних болести, јер то је најмање што могу да ураде, закључио је доц. др Дарко Лакетић.

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*