„…Није само оно што сам певао и писао, прича само, него је прича и оно чега сам се бојао и од чега сам стрепео. Све је то било обмана. Живео сам лудо. Сан је цео мој живот био…“ (Милош Црњански)
„Поет, по мом мишљењу, открива човеку, у сваком времену, да се основне вредности живота: лепота природе, љубав, срећа – не мењају. А да су у животу, у сваком времену, пролазност, неизвесност на врху државе, политички неморал, разноликост идеја о човеку, а нарочито краткоћа живота и променљивост економских ситуација, узрок, да у свету влада хаос. Да је све узалудно.“ (Милош Црњански)
На данашњи дан 1893. године у Чонграду је рођен књижевник, професор, новинар и дипломата Милош Црњански. Већ у петнаестој години у сомборском листу “Голуб” објављена му је песма „Судба“. Бавио се мачевањем, играо фудбал, сликао, фотографисао, преводио, путовао, знао мађарски, немачки, француски, енглески, италијански, шпански, португалски, руски, старогрчки и латински језик. Непрестано је учио, студирао је и у својим педесетим годинама, а почео је од деветнаесте на Експортној академији у Ријеци, потом је у Бечу студирао медицину, историју уметности и филозофију, у Београду упоредну књижевност, историју и историју уметности, 1921. године студира на Сорбони, а у Лондону је стекао дипломе из хотелијерства, драматургије, филмске режије и спољне политике. Био је аташе за штампу у нашим амбасадама у Берлину, Риму и Лондону. Од 1945. године живео је тешким емигрантским животом у Лондону и тек се 1965. вратио у Београд. Рекао је једном приликом: „У свом ‘Роману о Лондону’, намеравао сам да покажем грозно робовање данашњег човека новцу у свакидашњем, непрекидном надничењу. Да би се завршило куповањем фрижидера, апарата, телевизије, отплатом намештаја, у крематоријуму…“ За „Сеобе“ је 1930. добио награду Српске краљевске академије, 1971. награду Удружења књижевника Србије за животно дело, за „Роман о Лондону“ Нинову награду 1972, а наредне године за исто дело добија и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, као и награду „Дисово пролеће“. Награда француских издавача за најбољи страни роман припала је 1988. године „Сеобама“. У анкети „Вечерњих новости“ 2000. године Милош Црњански је проглашен за највећег српског писца 20. века. У анкети су учествовала 82 критичара.
Траг
Желим:
да после снова
не остане траг мој на твом телу.
Да понесеш од мене само
тугу и свилу белу
и мирис благ…
путева засутих лишћем свелим
са јабланова
Буди први са коментаром