Национални дан донора органа ; Нови закон, чија је задња реч, ко одлучује ?

Људи који спадају у групу донора су само они који су претрпели тешке повреде мозга.
Скупштина Србије усвојила је Закон о пресађивању људских органа, којим се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор. Породица преминулог, ипак, има последњу реч. Кључна новина је једноставнији поступак пристанка, јер се свака пунолетна особа сматра потенцијалним донором.
Људи који потенцијално спадају у групу донора су само они који су претрпели тешке повреде мозга, док су им остали органи витални и у функцији. То ипак не значи да ће сви, по сваку цену, своје органе након мождане смрти донирати некоме. Свако ко не жели да буде донор то треба да пријави Управи за биомедицину, усмено или писмено.

ПОРОДИЦА ИМА ЗАДЊУ РЕЧ

Чак и када се ви одлучите да будете донор, уколико се након мождане смрти ваша породица томе успротиви, доктори не смеју да обаве трансплантацију.

У процес је укључено много људи, прво доктори констатују мождану смрт. Затим друга екипа доктора од најближих сродника преминулог тражи сагласност за трансплантацију. Поред пристанка родбине, доктори морају да провере и да преминули пацијент није на листи недонора. Према речима проф. др Марине Савин са Клинике за нефрологију КЦС, није априори кад год је мождана смрт да је неко донатор, јер некада органи нису у довољно добром стању, па самим тим ни трансплантација није безбедна.

МОЖДАНА СМРТ И КОМА НИЈЕ ИСТО

Грађани неретко мешају мождану смрт са комом. Мождана смрт није кома већ стање таквог оштећења мозга у коме нема могућности било каквог опоравка. Постоје предуслови за проглашење мождане смрти:

• На скенеру мозга мора се видети или масивно крварење са разарањем најважнијих можданих структура или велики оток мозга, као последица повреде или тумор који није могуће оперисати, а који је довео до престанка дисања код пацијента – објаснила је за Блиц проф. др Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију КЦС.
• Клинички критеријуми за проглашење мождане смрти су одсуство отварања очију, испуштања било каквог звука и било какве реакције на грубе дражи на рукама и ногама, укочене и широке зенице које не реагују на светлост, угашени сви рефлекси можданог стабла, одсуство спонтаног дисања – каже др Грујичић.

ЕПИСКОП ЛАВРЕНТИЈЕ ПОДРЖАВА ДОНОРСТВО

Епископ шабачки владика Лаврентије, први архијереј СПЦ, који је још пре десетак година завештао своје органе, рекао је да ос свег срца, као и Српска православна црква, подржава донорство.
Прошао сам свет и давно сам схватио да од даривања органа нема ничег племенитијег – рекао је владика Лаврентије.

Из стања мождане смрти са равном линијом на ЕЕГ-у никада се нико није опоравио.

У Србији још увек није могуће пресађивање плућа, као ни панкреаса.