Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса.
По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
– Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
“Свети Спасе – спаси душе наше!”
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Чобани припремају крстиће од лескових грана, па их изјутра стављају на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадају их и на њиве с усевима.
Пре Спасовдана није се окушало млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао богато припремљен ручак.
Они који нису били гости појединих домаћинстава, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. И ту су се пекли јањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбони, нуђена бижутерија, дечје играчке…
Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.
Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.
Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је и грађена као градски храм.
Обележавање градске славе почеће литургијом у Вазнесењској цркви у 9 часова, док ће литија централним градским улицама почети око 11.30. Литија, у којој ће учествовати и коњица, заустављаће се код Теразијске чесме, Саборне цркве и у дворишту Вазнесењске цркве, где ће бити одржан помен цивилима страдалим током бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године.
Буди први са коментаром