Несреће на базенима –ко ће породицама надокнадити губитак детета?

Последња два дана обележена су тужним вестима о смрти два дечака у два различита града, али на истом месту – градском базену! За два дана, две породице су унесрећене, а не знају кога да криве за своју несрећу. Како ће они живети даље са том трагедијом, љутњом и кривицом? Које мере је потребно да предузмемо да се сличне ситуације избегну? Тужно је то што обе приче, иако су разлози смрти различити, имају трагичан епилог. Мало боље су прошли купачи у Крагујевцу прошле недеље, када је мајка скочила да спаси дете које је почело да се дави, након чега су обоје пребачени у Ургентни центар.

Статистика показује, да на рекама, језерима и морима, није ништа већи број дављења у односу на базене, чак најчешћи узрок смрти деце до пет година је дављење. Зашто је то тако? Неограниченим и ћудљивим водама приступамо са опрезом, а на базенима сматрамо да смо сигурни и да на њима не може да дође до трагедије, јер има доста људи, није велика дубина и увек има спасилаца. Основна правила за избегавање трагедије су постепен улазак у воду, избегавање скокова, пажљиво скакање са клизавих скакаоница и константан родитељски надзор над децом. Најважнији услов је да базен има добру спасилачку екипу.

Свако утопљавање на базену није само трагедија за породицу него за све нас, за друштво и надлежне институције. Када се несрећа деси, то само показује у каквом је хаосу друштво и да није ништа предузето да се спрече несреће. Треба успоставити правила понашања и ускладити процедуре са законом да би се ризик од несрећа свео на минимум. Такође, треба бити утврђено под којим условима колико спасилаца мора да буде ангажовано, а то је објашњено у Правилнику за обављање спортских делатности. Чињеница је да се они који управљају базенима не придржавају баш тих правила, нарочито приватни комплекси, јер најчешће није исплативо. Правило каже да на један олимпијски базен иду четири спасиоца. Базени са капацитетом већим од 1200 посетилаца морају да ангажују лекарску службу или успоставе сарадњу са најближом здравственом установом, али не сме да се деси да радно време службе буде краће од рада базена. Највећи проблем је што нико не контролише да ли базени испуњавају задате критеријуме и нико их не кажњава ако није тако. Такође, и спасиоци на води морају бити стручно оспособљени за обављање спасилачке делатности. Осим одређеног броја сати и похађања наставе за одговарајуће звање, спасилац мора бити обучен за давање прве помоћи, спасавање на води и спречавање настанка нежељеног ванредног догађаја.

Родитеље треба подсетити и на „суво дављење“. Тај термин је уведен за појаву када дете удахне одређену количину воде, која се након неког периода (може проћи чак и 24 сата), понаша као иритант и алерген и изазива едем плућа. Савет је да родитељи, након игре у води или краткотрајног дављења, прате дететово стање наредних 24 сата. Први симптоми су кашаљ, убрзано дисање, бледило, знојење, повраћање, несвесно стање. Овај вид дављења може бити опасан по живот ако се не реагује на време.

Буди први са коментаром

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*