Пре неки дан у скупштинској сали општине Прокупље, приказан је план изградње аутопута према Приштини, од постојећег дела од Мерошине до Плочника. Сви детаљи су познати око тога где ће пролазити пут.
Пуна сала, пуно заинтересованих, ту су адвокати који осетили “ мирис лове,“ ту “ седма сила“ која лови приче, ту радозналци, свега и свачега беше. Презентоваше трасу, објашњаваше детаље и сл. кад у неко доба један времешни Прокупчанин, по свему судећи је из оног времена ОРА ~ омладинских радних акција, постави питање дали ће бити радних акција око ауто пута. Јер, како он рече, какав је то аутопут ако нема радника и омладине да раде.
Подсети на аутопут “Братство~јединство“, на пругу Брчко~Бановићи, и на још много акција тадашње наше омладине и радничке класе.Неки га чудно погледаше, неки почеше да се подгуркују, неки нису ни чули за радне акције и човек се ућута , а они промотери не умедоше да му одговоре.
Заврши се то и ја са мојим пајташем пензионисамим милицајцем Раџом и пријатељем пензионисаним професором Миром, ајде до „Тројке“ на пиће јер нисмо за оне модерне кафиће. Ту нам се придружи и припадник „седме силе“ Радош који , по мојој оцени мало нескромно, тврди да је једини прави новинар у граду, а да остали су или приучени или појма немају.
[ngg src=“galleries“ ids=“87″ display=“basic_thumbnail“]
– кад сам ја био млад, био сам бригадир на аутопуту код Пожаревца – започе Раџа, које сам радне резултате постизао, и ударничку значку сам добио,
– шта ти, а ја, сећаш ли се кад је друг Тито нас обилазио – надовеза се профа Миро, па ме командант бригаде пред њим похвали,
– ма сећам се, и мене је похвалио- не да се Раџа, а где си ти био, гракнуше на мене.
– правио сам хотел “ Југославију“, и био са другарима из школе на бесплатно матурско вече кад сам школу завршио – похвалих се и ја.
Каже Раџа да би и сада ако то треба могао да, због искуства, буде командант Топличке ударне бригаде до Плочника. Миро поче да врда, како је стар и није за крамп и лопату.
– можеш воду и маренду да носиш, и то је одговоран посао – притиснусмо га Раџа и ја у чему нам припоможе и Радош, његов блиски сродник.
Радош као бритко перо Прокупља, има да буде одговоран за логор, за радне резултате и презентацију успеха Топличке ударне бригаде. Ту му предложих да му помогне и колегиница Смиља, оштро перо женског дела седме силе.
Залисмо наш договор Зајечарцом а сутра ћемо у општину да прецизирамо детаље, јер што је до нас ми смо спремни.
Буди први са коментаром