Споменко Гостић, храбри дечак из Републике Српске, рођен је 14. августа 1978. године у Добоју. До рата је живео са мајком у селу Јовићи, окруженом насељима са већинским муслиманским живљем. Мајка му је изненада умрла, а он је остао сам да живи са баком. Међутим, и она недуго затим гине од гранате испаљене са непријатељских положаја на село Јовиће, након чега Споменко остаје сироче. Већ почетком рата, Споменко се пријавио као добровољац у војску Републике Српске, чији борци су га штитили и бринули се о њему, а он им је коњским колима доносио храну, од рова до рова. Једном приликом бива рањен, улетевши у минско поље, али се веома брзо вратио војсци и својим задужењима. Тог 20. марта 1993. године, журећи кући да из пећи извади хлеб који је пекао да нахрани своје пријатеље војнике, гине на Озрену од гранате испаљене са муслиманске стране заједно са још пет српских војника. У рату је изгубио све: породицу, дом, детињство и, на крају, живот. Саборци га памте као невероватно храброг и вредног дечака, а остаће забележено да је одбио понуду једне српске породице из Француске да га усвоји и одведe да живи са њима. Споменко је, захваљујући се, том приликом рекао: „Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овде до краја, док не дочекамо мир и слободу, а онда… видећемо.“ Споменко је посмртно одликован Медаљом заслуга за народ.
.
Буди први са коментаром