Последњих година са свих страа слушамо о мобингу, а питање је да ли бисмо тачно знали дефинисати шта се пд тим појмом подразумева и које активности до њега доводе.
Реч мобинг потиче од енглеске речи mob, што знчи руља, маса, пук, тј. mobbing , која означава агресивно насртање масе или групе на појединца. Као правни термин мобинг означава психичко злостављање или терор на радном месту, односно морално злостављање, шиканирање и иживљавање над запосленим. То је психичко малтретирање са циљем деградације услова рада злостављаног радника, којим се наноси штета његовим људским правима, достојанству и здрављу, као и компромитовање његове професионалне будућности.
Мобинг је облик дискриминације који се подводи под насиље, али је специфично по томе што се везује искључиво за радну средину. Угрожавање људског достојанства, угледа и части, представља угрожавање темељних људских вредности.
Постоји хоризонтални и вертикални мобинг. Хоризонтални се јавља у случајевима када се мобинг дешава међу радницима, који су на истом хијерархијском положају у једној организацији и може се манифестовати кроз мобинг једног радника према другом или кроз мобинг групе радника према једном раднику. Мотиви за овакав мобинг су у главном личне природе – љубомора, завист или осећај угрожености радне позиције или став радника, који врши мобинг, да то води ка напретку у његове каријери. Вертикални мобинг се јавља када претпостављени спроводи мобинг на једном подређеном раднику или када група радника спроводи мобинг на једном претпостављеном.
Постоји читав низ активности којима злостављач може повредити достојанство, углед, здравље, интегритет и положај жртве на радном месту и којима код ње може изазвати осећај страха, непријатност и понижење. На тај начин он погоршава услове рада и приморава жртву на изолацију или принудни престанак радног односа. Један од њих је онемогућавање адекватне комуникације (прекидање разговора, избегавање вербалног и невербалног контакта), затим онемогућавање социјалних односа (константно изоловање жртве, избегавање), као и напад на лични углед (жртва се оговара, измишљају се приче о њој уз негативне коментаре, исмева се), омаловажавање рада жртве (константна и неоснована критика, приговарање, често контролисање и кажњавање, давање неадекватног времена и средстава за рад, навођење на грешке у раду), али и угрожавање здравља (обављање послова штетних по здравље, забрана за коришћење одмора).
Послодавац је дужан да створи услове неопходне за здраву и безбедну радну околину, као и да организује рад тако да се спречи појава мобинга. Он је у обавези да, пре ступања на рад, запосленог писменим путем обавести о забрани вршења злостављања, као и да спроводи мере оспособљавања запослених да препознају злостављање. Послодавац је, такође, дужан да обезбеди накнаду штете жртви мобинга.
Са друге стране, запослени је дужан да се суздржи од понашања које представља злостављање, као и да не злоупотребљава права на заштиту од злостављања. Запослени који се оглуши о ова правила, одговоран је за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности.
Код нас је пракса таква да и када препознамо или трпимо злостављање, о томе не говоримо, због страха од губитка посла, због осуде средине или да не бисмо угрозили колге и сл. Можда би нас закон и могао заштитити, када бисмо сами знали да се штитимо.
Буди први са коментаром