Заборављена  биљка у Србији – веома моћан лек природе   ДУД

 

Дуд је некада био изузетно заступљен у нашим селима. А веровали или не, старих стабала ове биљке има још увек и у градовима.

Стабла дуда су код нас позната из времена када су њеним лишћем хранили свилене бубе које су се масовно користиле у периоду до Другог светског рата, у производњи свиле. Данас стабла дуда, која могу да живе и више од једног века, праве хладовину, а не би требало занемарити ни плодове.

Зреле плодове дуда можемо јести сирове. Прилично су слатки и могу се, додати у прилог за пудинг, воћне салате, воћне купове, пите…

Плодови дуда се употребљавају за кување мармелада, желеа, за сокове, сирупе, вино. Могу се и сушити и такви могу да замене шећер. Зато се могу самлети и додати тесту при изради слаткиша. Али се код нас најчешће користе за печење ракије, такозване дудоваче. Од плодова можемо направити одличне сладоледе, креме и шербете, а дудов сос се добро слаже са печеним месом јаког укуса, пре свега од дивљачи, јагњетине или уз печену гуску. Наравно да скоро нико у нашој земљи није искористио плод  дуда за наведене кулинарске специјалитете, али можда ће се родити идеја па пробајте.

Састав и лековитост дуда

Плодови дуда садрже слободне органске киселине (лимунска и јабукова), витамине Ц, Б, К, А, и Е, гвожђе, калијум, манган и магнезијум, пектине и друге корисне супстанце.

Поседују велику количину антиоксиданата антоцијанина. Стручњаци тврде да дуд заслужује да се уврсти у суперхрану, јер спречава старење организма и помаже код многих болести. У лечењу се користе плодови, листови и кора.

Постоје три врсте: бели, црни и црвени дуд

Бели дуд (Морус алба) – плодови су бели до бело жуте, а повремено и ружичасте боје.

Бели дуд има велику примену у козметици. Налази се у саставу многих козметичких препарата за избељивање коже, уклањање мрља и пега, јер садржи инхибиторе који смањују синтезу меланина.Такође се употребљава у саставу препарата против старења коже, за третман коже око очију, за тонирање и чишћење лица. У лечењу се користи слично као и црни дуд. Забеlжено је и да делује код артритиса, очних болести, слабости организма и за опуштање нервног система.

Црни дуд (Морус нигра) даје плодове који су тамно љубичасти или црни и имају високу заступљеност антоцијана (пигмента црвено-плаве боје) у боји.

Лековита својства црног дуда заиста су бројна. Црни дуд се у народној медицини користи против упале мокраћних канала, болести усне шупљине и грла, епилепсије, депресије, несанице, вртоглавице те код угриза буба и змија. Свежи недозрели дудови примењују се против пролива, а зрели као благ лаксатив.

Њихов сок добар је и за лакше искашљавање, знојење и мокрење те за испирање код упала грла и уста. Лист црног дуда познати је народски лек за снижавање и регулисање шећера у крви па се често примењује у чајним мешавинама за дијабетес

Црвени дуд (Морус рубра) сличан је црном дуду, са тиме да су плодови у зрелој фази црвени.

У јесен су листови црвеног дуда посебне златно жуте боје, зато је такође и лепо украсно дрво.

Дуд зиму подноси врло добро, махом нема напаст инсеката и болести тако да прскање није потребно, што доприноси здравим и еколошки чистим плодовима.

Немојте претеривати са конзумирањем плодова дуда, јер могу изазвати халуцинацију и пробавне тегобе.