Statistički gledano, depresija je glavni uzrok samoubistava i jedan od presudnih faktora koji utiču na zdravlje. Broj ljudi koji pate od depresije se povećava, a najveći je problem što pojedinci uglavnom ne dobijaju adekvatnu podršku okoline, kao ni stručnu terapiju.
Depresija se ne ispoljava isto kod svih osoba. Zapravo, depresivne osobe ne moraju nužno uvek biti tižne i utučene, već svoje stanje mogu pokazivati i kroz bes ili apatiju. Zbog straha od osude okoline, mnogi i ne potraže pomoć na vreme, pa se sve često otrgne kontroli. Zato je važno obratiti pažnju na sopstveno ponašanje i ponašanje ljudi oko nas.
Promene u spavanju
Bez obzira na to kakve su vam navike u spavanju, ukoliko se naglo promene, to bi mogao da bude jedan od znakova depresije. Dobar san je neophodan za dobro funkcionisanje organizma, pa nedostatak istog može upućivati na depresiju, pored neizostavnog psihofizičkog umora.
Zamućen um
Depresija je usko povezana sa kognitivnim funkcijama, pa se može ispoljiti i kroz nešto sporije razmišljanje i poteškoće u donošenju odluka vezanih za svakodnevicu. Manifestuje se kao zaboravnost, odsutnost i nemogućnost fokusiranosti na određenu stvar.
Previše mislite i previše brinete
Ponovno proživljavanje i pretresanje nekog događaja u glavi nije ništa neobično, ali kada se previše opteretimo time, dolazimo u začaran krug i gomilaju nam se negativna osećanja. To povećava opasnost od depresije i produžava depresivne epizode kod onih koji su im već skloni. Previše priče o istim problemima, takođ,e postaju naporne i ljudima oko vas.
Promene u kilaži
Nagli gubitak ili dodavanje kilograma, takođe mogu biti znak depresije jer neke osobe počinju da jedu previše „na nervnoj bazi“, dok druge potpuno gube apetit. Depresija utiče na delove mozga zadužene za kontrolu apetita, tako da se pod uticajem iste, navike mogu potpuno promeniti.
Manjak društvene interakcije i ekspresivnost
Ukoliko neko ko je uvek bio ekstrovertan i druželjubiv, izbegava grupne aktivnosti i osmljuje se, možda pokazuje i sklonost ka depresiji. Društvena izolacija je kod depresivnih osoba sasvim uobičajena. Ono što još može ukazivati na promenu je drugačiji izraz lica, odnosno, osobe koje su bile vedre i nsmejane, dobijaju potpuno bezizražajni lik.
Nije svaka tuga, ujedno i depresija, ali ne smemo potiskivati i negirati promene, ukoliko ih primetimo. U današnje vreme, gotovo je nemoguće, izbeći stres na dnevnom nivou, ali ono što nam bar može ublažiti isto, uvek je smeh i radovanje sitnicama koje, takođe, čine tu našu svakodnevicu.
Budi prvi sa komentarom