Књига – онда и сада

Честе су полемике да ли је књига као основно средство образовања у целини и даље исти извор.

Поред интернета, савременијих видова учења и читања, књига као онакву какву знамо из давних и скорашњих времена губи свој значај и сврху. Тврди или меки повез, Бигз или Лагуна, мирис свеже одштампане књиге, мистериозни натписи на изнајмљеној књизи из библиотеке полако постају прошлост јер су све више у моди електронска издања књига док Јован Дучић , Десанка Максимовић се полако смењују новим писцима који заправо пишу….шта ?

Изгледа да је данас књига или комплет књига само део декорације у кући, као што је и казао Нушић у „Госпођа министарка“, када поручује 3 метара књиге у разној боји.

Недавно нам је привукла пажњу трафика која је поносно објавила свој књижевни садржај, а онда када приђете ближе видите да изобиље књига али ретко која може да заинтересује правог читаоца оног старинског читаоца који члан библиотеке, који воли мирис странице књига и који уз прву јутарњу кафу прво прочита по који ред из своје омиљене књиге. Да ли таквих читаоца и даље има ?  Ако има нека се јаве….тражимо их.

Тражимо их да нас подсете и науче значењу књиге, тражимо их  да и својим унуцима читају Хендеронове бајке пре спавања, тражимо их да уче своје малишане „Пачија школа“….тражимо их.

А до тада, драги читаоци, на вама је да одаберете  штиво и одлучите коју културу ће те градити.

И не заборавите да свака „роба“ има свога купца и да од вас зависи да ли овакви писци имати публику , да ли ће се и даље књиге продавати на кило или 3 за 100 динара.