Ако сте икада направили табелу исхране за елиминацију, прешли из веганизма или једноставно направили „ресет“ на ваше навике у исхрани, вероватно сте упознати са нервозом која долази, уз поновну представу старих фаворита. Враћањем на стари режим исхране, постоји забринутост да сте можда „изгубили“ своју способност да их уопште варите.
Ово је нарочито тачно када се ради о љубитељима млека и млечних производа. На крају крајева, симптоми нетолеранције на лактозу као надимање, пролив и гас могу бити више него мало неприкладни. Али, да ли постоји истина да храна као млеко и сладолед почне да вам смета кад се поново вратите на стари режим исхране?
Нажалост да. Конзумирање хране са високим процентом лактозе заиста вам може дати симптоме нетолеранције на лактозу када такву храну поново уврстите у ваш јеловник – бар привремено. Али можете преобратити своје тело да вам овај необичан шећер не смета, што је одлична вест ако одлучите да једноставно не можете да живите без млека.
Лактоза је природни шећер који се налази у млечним производима попут млека, јогурта, сира и сладоледа.
Током варења, лактоза се рашчлањује у танком цреву. Ензим лактаза дели лактозу на два једноставна шећера – глукозу и галактозу. Нетолеранција на лактозу се јавља кад у телу не постоји довољно ензима лактазе који би разбио сву лактозу. Резултат тога је да нешто лактозе несварено прође у дебело црево где је бактерије разбију како би се произвела млечна киселина, угљен диоксид и гас водик. То може изазвати надимање, грчеве и гасове. Велика концентрација лактозе у дебелом цреву привлачи воду у црева, изазивајући воденасти пролив.
Бактерије у нашем дебелом цреву треба хранити како би ,, преживеле“. Дакле, чиме год да их храните, те бактерије ће успети. Појединци који су навикли да конзумирају храну која садржи лактозу у својој исхрани имају више ензима лактозе него људи не једу храну која садржи лактозу – мислимо шест до осам пута више – и ефикасније је да је дигестирају тако да не добијају симптоме.
Ако и престанете да једете храну са високоим садржајем лактозе, ипак имате потенцијал за нетолеранцију када одлучите да поново почнете јести.
Покушајте да једете храну са мање лактозе, попут тврдих сирева који скоро уопште не садрже лактозу, или јогурте из којих живе бактерије помажу у варењу лактозе. Друга тактика је да се конзумирају млечни производи, попут млека, уз оброк. То разблажује лактозу, а спорије пражњење желуца побољшава варење и толеранцију.
Међутим, постоји неколико кључева за ефикасно функционисање ИРЛ-а. Прво, све је у питању доза: Не желите да започнете са огромном количином лактозе. Предлажмо вам да пијете око пола чаша млека три пута дневно – на крају, требали бисте бити у стању да толеришете пуну чашу у исто време. Такође је важно повезати храну високог процента лактозе са другом храном, јер то успорава транзит. На тај начин, не опререћујте свој дигестивни систем са тоном лактозе одједном.
Неке особе са нетолеранцијом на лактозу у потпуности избацују млечне производе из своје исхране. Међутим, конзумација мале количине млечних производа са осталом храном помаже вашем телу да боље подноси лактозу.
Ако одлучите да, уместо крављег млека користите сокове од соје, нека буду са појачаним калцијумом. За оне људе који желе у потпуности да избегну лактозу, постоје, млека и јогурти од соје без лактозе.
Културе које претварају млеко у јогурт прождиру већу количину лактозе за време ферментације, а када доспеју у црево, поједу и остатак. Само је важно да јогурт садржи живе бактеријске културе.
Иако нетолеранција на лактозу није опасна за здравље, пробавне сметње које она изазива могу увелике утјецати на квалитету живљења. Током дужег периода, може доћи до неадекватне апсорпције угљених – хидрата, али и осталих храњивих сустанци. С обзиром на то да особе нетолерантне на лактозу слабије конзумирају млеко и млечне производе, неретко им недостаје калцијум и витамин Д. Стога је уз унос млечних производа са смањеним уделом лактозе, потребно повећати конзумацију рибе, тамнозеленог лиснатог поврћа, јаја, обогаћених житарица или додатака прехрани, захваљујући чему ће се, уз редовну телесну активност, очувати флексибилност и чврстоћа костију, те тако смањити ризик од остеопорозе.
Буди први са коментаром