Амерички научници пронашли су неуролошко и органско објашњење за оно што се неодређено зове “унутрашњим гласом” и што сматрамо делом интуицијом, делом инстинктом, а делом провиђењем. Колико год је тешко “ухватити” унутрашњи глас и схватити га озбиљно, толико је неухватљива и његова путања до нашег ума. Али, одговор је изгледа и у лутајућем нерву – nervus vagus – који преноси информације из стомака, где обично описујемо да имамо осећај тескобе, напетости, страха, осећај који нас на нешто упозорава и за који се обично испостави да је био сасвим тачан.
Научници сматрају да је тај осећај у стомаку део разрађеног и суптилног заштитног система, који нас нагони да неке ситуације избегавамо, да заштитимо себе, да заштитимо сопствени опстанак. На основу недавних истраживања, откривено је да постоји научно оправдан разлог зашто би требало да верујемо свом инстинкту, односно осећају, свом унутрашњем гласу.
Сигнали које наш стомак шаље мозгу имају велики утицај на то како се осећамо, како смо расположени и какву ћемо одлуку донети, па су често прави одговор и на претеће ситуације у којима треба да будемо опрезни и спремни да се одбранимо. Стомак непрекидно комуницира са мозгом, утврдили су истраживачи, преко најдужег нерва, вагуса, који је покретљив и “лута” од можданог стабла кроз врат, грудни кош и абдомен, гранајући се по органима у пределу плексуса.
Лутајући нерв преноси поруке из мозга до абдомена и обрнуто, а ту информацију из стомака, углавном препознајемо као треперење ( лептири у стомаку ) или осећај чвора и хладноће, који претходе некој напетој ситуацији у којој ћемо морати да одлучујемо и реагујемо у своју одбрану – да покушамо да је избегнемо или да се са њом што спремније суочимо.
Сигнали који из нашег гастроинтестиналног тракта стижу до мозга, често нас упозоравају и спречавају да направимо неку кобну грешку. Поруке које добијемо, терају нас да избегнемо неке опасне ситуације, подстичу нас на опрез и доводе организам у стање спремности да се заштити или одбрани.
Истраживања су открила да на осећај у стомаку може да утиче храна коју конзумирамо, односно, да тешка и масна храна може да поремети сигнале који се шаљу у мозак, што резултира променом расположења или понашања.
Неадекватна исхрана мења сигнале вагуса, што чак може да узрокује појаву анксиозности и депресије. Па, ако сте некада чули да је стомак наш “други мозак” то је та веза између мозга и стомака. У стомаку се активира инстинкт, осећај да нешто није у реду, а преко вагуса, тај осећај се региструје и тумачи. Потпуно је оправдано обратити пажњу и свесно уважити тај осећај, али важно је и повести рачуна о исхрани и здрављу унутрашњих органа, ради укупне равнотеже организма, ума и психе.
Буди први са коментаром