Србин у Вијетнаму учи децу енглеском језику

Данас, млади људи имају пуно могућности  да путују, образују се, граде искуства у страним земљама , а притом споје лепо и корисно.  До информација  „како“ отићи се тешко долази али постоје пуно сајтова и програма који омогућују младима да путују, раде, и студирају у иностранству.

Један од њих је свакако млади  Александар Маричић, Инжињер Техничких наука у Новом Саду који је поред приватног породичног бизниса и запослења у Новосадском архиву одлучио да мало путује и ради.По његовим речима, свака млада особа треба да ради на свом образовању и по завршетку студија, да упознаје нове културе и да кроз образовање спозна могућности рада у земљама из снова.

Да се разумемо, овде је реч о привременом послу, не са циљем да се емигрира.

Александрова прича почиње овако :

„Нако завршених студија и повремених посла сморио ме је Нови Сад, за Београд већ да не причам, и зато сам гледао Еразмус програме и сајтове попут „workaway“ јер сам хтео да пропутујем мало , да се склоним од ових људи са једноличним размишљање и упознам што различите крајеве и културе. Након  12 месеци у Португалу, волонтерског али плаћеног посла са децом , време сам углавном проводио на океану и лагунама. Добродушни народ Португала  ми је увек излазио у сусрет када год бих се загубио мада су често мешали Србију са Сибиром а понеки нису чак ни знали где се налази.

После тога сам провео краћи период у Новом Саду али онда након силних контакта и веза , које сам остварио , добио сам понуду да одем у Вијетнам као предавач енглеског језика у приватним школама. Иако нисам по струци филолог, већ једноставно одлично познајем енглески језик . Моји су прво негодовали, мислили да је тамо и даље рат али сам успео да их убедим у супротно.Дошао сам на период  од 9 месеци овде у Тхаи Бинх и могу вам реци да је ова земља савршена. Углавном Вијетнам везујемо за филмове и ратове о њима али уствари земља је прави рај.Људи су љубазни, захвални што смо тамо и непрестани се сликају са нама и додирују јер је то овде знак љубави. Клинци са којима радим су супер и поред енглеског, разуме се, учим их и по коју српску реч.

Клима је тропска , а локално становништво стварно брине о онама и редовно добијамо поклоне и гратис пића у локалним баровима. Да ли бих живео овде ?  па не знам баш али сада ми је супер и препоручујем младима да пробају једну овакву могућност пре него да се „скрасе““ – казао је наш саговорник  ,путем Сакајп програма ,а на питање да ли планира да након Вијетнама оде негде другде одговор је био да је можда време да се дефинитвно врати својој Србији.

 

1 Коментар

Оставите коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена


*